Вертикални серклаж или стуб?

Убедљиво најчешћа грешка на градилишту! Једнак је проценат мајстора и инжењера који грешку понављају, свесно или несвесно, више човек не може бити сигуран. Отприлике као што речцу „не“ у писању споје са глаголом, сви знају да није правилно ал’ се правило занемарује. Па морало се наћи међу овим писанијима. Хајде да то буде што је могуће краће дискутовано.

Пре него што пређем на ствар, нека ми читалац дозволи кратак увод. А нека ми они читаоци који се разумеју не замере на упрошћавању, да не кажем вулгаризацији материје.

Дакле, најгрубља подела грађевинских (бар ових наших свакодневних) конструкција је она која их по систему „ношења“ оптерећења дели на скелетне и зидане системе. У великом броју случајева може се говорити о комбинованом систему, али да би се избегло компликовање… Укратко, главна разлика између два основна система је у вертикалним носећим елементима, па тако код скелетних доминира стуб (и донекле зидно платно, мада то није његова главна функција), док је код зиданих система та функција ношења оптерећења поверена зиду. Ево, готово је са уводом.

Ако се ради о зиданим конструкцијама, дакле оним конструкцијама код којих су главни вертикални носећи елементи – зидови (зидани опеком или блоковима од разног материјала), онда је те зидове паметно укрутити и у хоризонталном и у вертикалном смислу. Е па, такви зидови укрућују се армирано-бетонским серклажима, они сналажљивији одмах ће разазнати који су вертикални а који хоризонтални. За овај текст занимљиви су само вертикални, и треба рећи да је правило да се постављају на местима сустицања носећих зидова, као и на одређеном размаку у сваком зиду – на коликом размаку зависи од дебљине зида, али за ову причу није толико битно. Битније је да долазимо до поенте овог текста, а то је да се вертикални серклажи бетонирају тек након зидања зидова, а крајеви зидова око вертикалног серклажа обавезно се зидају „на зуб“ („на шморц“ или како већ), баш као на слици испод. Никада се крај зида око вертикалног серклажа не оставља са равно зиданом вертикалном ивицом. Напротив, бетон треба добро извибрирати како би зашао у простор између назубљеног зида, јер на тај начин обезбеђује се заједнички рад зиданог дела и вертикалн ог серклажа.

С друге стране ако се ради о скелетним системима, већ рекосмо да се најчешће као вертикални носећи елементи срећу стубови. Зидови су само испуна и обавезно се зидају тек када се комплетан скелет (или бар велики његов део) заврши. Ако бар на једном градилишту престану да се хвале како су равно избетонирали „стуб“ па сутра кад скину оплату крећу са зидањем поред њега, може се рећи да је овај текст постигао свој циљ.