Јавио се пре неки дан читалац Борко, и то из једног од аутору најлепших градова у Црној Гори.
Каже Борко, гради приземну кућу, пројекат наравно нема, али има „неограничене“ количине ребрасте 10-тке дужине 190цм – па пита да ли је могуће да темеље армира овим шипкама, или да се не упушта у како рече „немогућу мисију“.
Све је могуће Борко, сем дрвеног шпорета и бунара на тавану, како је говорио један професор на факултету. Написаћемо и нацртаћемо некакво решење, али Бориса ће аутор замолити да нам свима заузврат (у коментарима, или мејлом) одговори на питање „зашто није урађен пројекат“. Па Борко, на овом блогу се поломисмо да градитељима докажемо значај пројекта, оног правог за исходовање дозволе, или бар незваничног – за потребе градилишта (који може да уради и млађи инжењер, па и студент – то ће обојици бити од користи). Инжењерима задовољство, инвеститорима потреба насушна – али авај…
Какогод било, занимљив нам је изазов Борко поставио – армирање шипкама дужине 190цм. Из неког аутору непознатог разлога, у глави му се створила слика мајстора који великом брусилицом сече сноп шипки на меру 410цм. Варничи на све стране, брусилица тешка, брусна плоча већ при издисају, али јунак од мајстора не посустаје…
У сваком случају, једно од решења је заваривање шипки на потребну дужину (шипке заварене електроотпрним поступцима не сматрају се настављеним). Али претпоставка је да код Бориса на градилишту нема комшије који има апарат за заваривање.
И да не дужимо даље – ево ауторовог начина за армирање Борисових темеља, а скоро је сигурно да ће се неко од читалаца инжењера сетити и бољег решења.
Никако се не смеју заборавити анкери вертикалних серклажа. Дужина од 190цм је више него довољна, али би требало поставити бар шест шипки, па исто тако касније и армирати вертикални серклаж. Онај ко тера мак на конац рећи ће да треба водити рачуна и о отворима у зидовима приземља, јер ће се темељне траке на тим местима понашати као контрагреде. Али ће аутор ову проблематику ипак оставити на разматрање неком од млађих читалаца.
А ти Борко, кад излијеш темеље – слике нам пошаљи. Тек да не бринемо ми на овом блогу – да ли се срушило или је успела твоја „немогућа мисија“.
