Једно занимљиво искуство аутор жели да подели са читаоцима. А у вези с тим и да изложи своје виђење да успех неке инвестиционе изградње у великој мери зависи од способности руководиоца радова. Добар и одговоран руководилац радова није нажалост једини кључ за успех пројекта, много шта још треба да је добро урађено да би добар руководилац успешно завршио пројекат. Али за неуспех на пројекту довољан је само лош организатор – све остало може да буде идеално.
Покушаћу да испричам што је краће могуће.
Инвестиција капитална, градилиште озбиљно, инвеститор држава, а генерални извођач – наша реномирана грађевинска фирма са завидном оперативом, опремом, па и инжењерским кадром. На градилишту извођач држи стално присутна два инжењера и два техничара, док стручни надзор ангажује свог инжењера опет са пуним радним временом на градилишту. Аутор је у пројекту учествовао као пројектант конструкције, што је подразумевало статички прорачун плус детаљи армирања и детаљи челичне конструкције.
Пројекат за извођење предат на време, иако је рок како то обично бива скраћен до неозбиљности.
Извођач креће са радовима, неприпремљен у сваком погледу: руководилац радова није ни погледао пројекте, још нема ни механизације на градилишту, на зиду је наравно истакнуто нешто што личи на гантограм, састоји се од десетак равних линија повучених без прекида од почетка до краја, а ваљда треба да представља динамички план радова .
Иако и сам свестан да ни не зна какав објекат се гради, руководилац радова (шеф градилишта, констракшн менаџер…) се по свом старом обичају понаша прилично ауторитарно и заказује велики састанак на који позива све главне пројектанте, комплетну екипу стручног надзора, све своје подизвођаче, и све референте за безбедност и здравље. Отприлике 25 људи на састанку, па да свако прича само 10 минута то је већ четири сата. И тако је и било – 25 људи изгубило је по 4 сата, и то је 100 сати туђег изгубљеног времена које је иницирао руководилац радова, а он сам се није ни припремио за састанак, па бар толико да на основи приземља препознаје делове објекта који ће градити.
Драги моји читаоци – аутор вам из дебелог искуства тврди да се након оваквог увода у раној фази може препознати са колико неуспеха ће се водити пројекат. А ево и објашњења.
Руководилац радова, иако не баш у цвету младости, није се могао похвалити завидним искуством и стручним знањем. Закључује то аутор из питања која овај немилице поставља свим учесницима, што усмено, што пишући имејлове. И ту долазимо до поенте ове приче.
Руководилац радова и даље не покушава да унапред сагледа пројектну документацију и донекле се припреми за операције које следе. Његов принцип је да у пројекат гледа само онда када му неко од пословођа на градилишту постави питање, и тек тада закључује да баш ти детаљи недостају или су нису добро испројектовани.
Тако у једном имејлу криви архитекту за стрмо нацртану шкарпу код ископа, и тражи да се пошаље нови детаљ којим ће се шкарпа оборити, све како би се лакше поставила вертикална хидроизолација. Касније од хидраша тражи да измени трасу канализације, јер му се не уклапа у редослед ископа. Архитекти је такође у неколико наврата замерено на недовољно опширним описима предмерских позиција, због којих су тобож направљене скупе грешке код наручивања опреме. Од аутора овог чланка руководилац је такође много шта тражио, па много шта и замерио. У једном допису жали се што је аутор „лоше предвидео“ технологију градње, па прекид бетонирања није направио на месту на којем је руководиоцу радова најлакше да то уради. У другом допису жали се да му пројектом конструкције нису дати детаљи отвора у зидовима за пролаз инсталација. Следећи пут тражи да му се нацрта детаљ стазице око објекта, па детаљ три степеника на тлу, па детаљ за отвор поклопца шахта, па детаљ…
Није то наравно било све. Брзо су сви учесници у пројекту схватили:
- Руководиоцу радова не мањка искуства него самоиницијативности. Ни не покушава да води радове на градилишту, већ пушта да они воде њега. Наш народ и за ово има прави израз – изгубити се као магарац у магли.
- Руководилац радова није се на време припремио за вођење инвестиције, није анализирао пројекат пре почетка извођења радова, већ пројектну документацију отвара кад неко од пословођа постави питање. Па чак и тада, прва интервенција је да питање проследи осталим учесницима у пројекту, па тек онда гледа у документацију.
- Руководилац радова ни не покушава да реши дневне и оперативне проблеме који се јављају на градилишту, већ их „форвардује“ другој инстанци.
- Руководилац радова није кадар да сам, или са помоћником реши најпростије детаље на градилишту.
- Руководилац радова једноставно није дорастао послу којим се бави. Ни из далека нема довољан интелектуални, стручни а ни организаторски потенцијал за вођење инвестиције.
Читаоца ће вероватно занимати, а и за епилог је важно, како се цела прича завршила. Па како то обично бива, посао неспособних руководилаца углавном одради неко од осталих инжењера присутних на градилишту, којима то није у опису посла, али им савест не дозвољава да агонију немо посматрају. У овом случају инжењер стручног надзора практично је преузео посао руководиоца радова и изградња је завршена у року три пута дужем од предвиђеног. Квалитет радова био је на прилично ниском нивоу. А наш руководилац радова у једном тренутку окануо се кињења пројектаната, јер је нашао новог кривца за све своје невоље. Погађате, то је био онај стручни надзор који је преузео вођење радова.
Овакву врсту људи обично краси и полтроњерство, па због поданичких односа према неком сличном на вишем положају у већини случајева они пусте дубоко корење у фирмама у којима су запослени. Ипак, градилиште не прашта – такви обично врло брзо буду препознати као неспособни и то најпре од бољих и способнијих пословођа на градилишту. И најчешће им следује неки надимак који их прати до краја каријере. Руководиоцу у нашем случају наденуто је конспиративно име – Кампада! Лично име нећу спомињати, али сам сигуран да ће читаоци препознати многе руководиоце које су сретали по градилиштима – па можда и овог нашег заувек знаног као Кампада.
