Драги моји,
Мора вам признати аутор да се прилично улењио, мало посветио неким другим уживањима, мало поклекао пред свакодневним обавезама, а вероватно мало подлегао и годинама (одавно је већ најстарији на свим градилиштима) – па услед свега тога нови текст на овом блогу није се појавио већ ево годину и по.
Запитаће се сад неки – па шта те тера да пишеш и даље кад то ионако нико не чита… Е ту је поента. Онај главни разлог писања овог блога, што је већ у уводнику једном речено, ипак јесте погодак. Изгледа да се блог ипак чита. Главни доказ у прилог томе је двадесетак имејлова подршке које је аутор примио од својих колега у овом периоду блого-хибернације (и свима ће се аутор захвалити нешто касније у тексту).
Тврди вам аутор и даље да је инжењерима потребно да се о проблемима у грађевини размишља, разговара, расправља… Да се мишљења износе, туђа саслушају… Па сви су свесни да није баш много о градилишној пракси написано у књигама из којих смо као студенти учили, а аутор вам потписује да нема струке на овом свету која толико ужива да прича о свом послу као што уживају грађевинци.
Да сад не ширимо овај уводник, али знале су се разне прославе (рођендани, свадбе, славе…) завршити тако што се колеге препиру да ли је неку греду боље армирати овако или онако, све цртајући ту арматуру на салвети или стољњаку и довикујући музици да се утиша мало.
А како је и речено у првом уводнику, управо разговор и расправа о стручним темама и јесте сврха блога. Зато се аутор најлепше захваљује свима који су слали имејлове дајући подршку, постављајући питања, па у једном случају чак и критикујући неке постове. Аутор би се, наравно, још више веселио када би се неко од читалаца охрабрио и послао свој текст, који жели да објави на блогу. Нека такав читалац буде уверен да ће његов текст бити објављен под именом (или псеудонимом) које жели и без икакве преправке. Та обострана активност, с ове и оне стране блога, била би тврдим вам, још бољи погодак.
Ипак, у овом уводнику број два, аутор је првенствено наумио да се посебно захвали:
Аднани, која је међу првима писала, и са којом се развила интересантна дискусија око извођења везе подне плоче са темељима објекта. Резултат преписке је један текст који је аутор објавио на блогу;.
Ђорђу, који и поред знања и искуства које је за кратко време стекао на великом градилишту, и даље помало сумња да ће наћи занимљиву тему за једну кратку причу на овом блогу;
Петру, који је у мејлу критиковао текст о начину армирања тракастих темеља, али је у преписци која се даље проширила аутор стекао непроцењива сазнања о ангажовању младих инжењера у малим извођачким фирмама (и о овоме следи један занимљива прича);
Зорани, која се посебно осврнула на текст о извођењу контактних фасада, и додала још пар уобичајених грешака које аутор није поменуо;
Александри, коју је највише заинтригирала тема о корупцији у грађевинарству, а наводи да је и сама била сведок у неколико сличних ситуација на градилишту;
Бојану, који није у струци, али се сам упустио у авантуру градње сопствене куће, па се захвалио на, како рече, корисном штиву из ове области.
Драгани, која веома интересантно описује ситуацију на градилишту преко једног експеримента са мајмунима (дивно би било када би то поставила на блог), нервира се због лошег општег стања у струци, али и даље не може себе да замисли ни на једном другом месту (нешто ми говори да није једина).
И једна заједничка захвалница за имејлове подршке који су стигли од: Александра, Мирославе, Едиса, Тамаре, Боре, Жарка, Милине и још једне Драгане.
Аутор се захваљује и читаоцима који коментаришу, а наравно и свима онима који само читају текстове.
Као што већ рекосмо – блог је првенствено осмишљен као дискусија на теме у струци, па и овог пута аутор још једном позива своје читаоце да се осмеле и напишу понешто из свог личног искуства. Сад је бар сигурно да нас са сличним проблемима и размишљањима има у целом региону (и више него што се аутор надао). Кад би могли да се скупимо на једном градилишту, каква би то инжењерска сила била…
Још једном ХВАЛА свима,
Аутор