Ради се о појави карактеристичној за зидарске екипе које изводе мање објекте, мада је у једном случају и инжењер на већем градилишту подржао решење.
Наиме, мајсторима делује да степенишни крак неће издржати ако се буде ослањао само на својим крајевима, обично на горњу плочу са једне стране а на степенишну греду с друге стране (подест). Зато прибегавају „интервенцији додатне сигурности“ – сваки од кракова они бочно „уштемавају“ у зид. Након постављања подне оплате степеништа и арматуре, један од виспренијих штемањем удубљује зид по косини и то у линији подне оплате, рецимо као на следећој слици.
Након наливања бетон залази у удубљени део зида и степенишни крак је „боље ослоњен“.
Можда би се овакав бисер могао и опростити али је мајстор који је извео степениште са горње слике „заборавио“ да ослони степенишни крак на неку подестну греду, зид, или… па ово уштемавање остаје једини ослонац. Мада што више гледам слику све ми више делује да ће срећом ово степениште „радити“ као целина ослањајући се једним краком на горњу, а другим на доњу плочу.
Иначе, приликом штемања зида, оплата и арматура су се толико испрљале и напуниле самлевеним блоком да не знам шта их је после могло опрати.
Чудо је бетон – шта све трпи!
