Планирање и припрема – већ сами термини звуче као нешто досадно и непотребно. Не баш много инвеститора започињући сопствену кућу барем размишља, или далеко било ставља на папир оквирне датуме када планира да изведе коју врсту радова? О динамичким плановима и њиховој неопходности на великим пројектима прича се у једном другом посту, у овом тексту само ће се дати ваљан разлог зашто треба имати какав-такав план, па био он динамички, статички, или какогод му теоретичари давали име.
Термин план извођења радова
Ево о чему се ради. Никад као последњих година, и ситуација се даље погоршава, мајсторске екипе нису биле тако дефицитарне. У градским срединама, а та тенденција се шири и на целу земљу, за мајсторима било које струке неупоредиво је већа потражња од понуде. Да ли је разлог овоме повећање градње, одлив радне снаге у иностранство, или само последица смањења становништва, може се полемисати, тек у наредним годинама ће потражња за грађевинским екипама достићи максимум. Аутор не претерује ако каже да у последње време на питање молеру или фасадеру када може да почне посао, најчешћи одговор је за два до три месеца. Е, управо то је разлог зашто паметан инвеститор планира изградњу куће – да би могао да у марту уговори посао који ће се радити у септембру.
План усељења
Онај инвеститор који планира радове, вероватно у зависности од буџета којим располаже планира и степен у којем ће објекат бити завршен приликом усељења. Наравно да се у објекат усељава кад је у потпуности завршен, али овде је прича о инвеститору чији буџет то не дозвољава. Поента је да ретко кад је човек у старту свестан у ком тренутку тачно може да почне да живи у својој кући и тиме да смањи своје месечне трошкове, а од којих би могао да уштеди за остатак радова. А треба да буде – јер на тај начин може да одустане од радова, рецимо на спољном уређењу, а да заврши фасаду на објекту која је сигурно потребнија, а и уштедеће који динар нарочито у зимским месецима. А читаоци и аутор ће се сигурно сложити да је баш фасада нешто последње о чему инвеститор размишља, па усељене куће изгледају као ова доле.
Буџет план
Сви ће се сагласити да је овај план најважнији, сагласиће се и да је то једино што стварно сваки инвеститор има на уму кад започиње кућу, али ће се исто тако сви сагласити да нигде више промашаја нема него код вредности инвестиционе градње. Да се понуди одговор и наведу сви разлози зашто је то тако требало би више места него што стаје у овај пост. Али једно је сигурно – улазни подаци нису исправни. Ма простим речима речено, довољно је вратити причу на онај предмер радова који пројектант не даје инвеститору уз пројекат јер није законска обавеза. А управо прецизан предмер уз реално дате јединичне цене даје тачну вредност инвестиције. Која да се не лажемо увек прелази инвеститоров буџет. Е, ту је онај наш инвеститор махер каквог у свету нема – завршава кућу која по вредности прелази његов буџет, уз додатни расход за кафанске рачуне, и успева на крају да усели своју породицу. Ако му неко и замери да фасада није завршена, нема тог финансијског планера који му се неће дивити на оствареном.
У следећем наставку „Изазови при изградњи породичне куће“, читајте: ПРИПРЕМЕ ЗА ГРАДЊУ.
Ако нисте прочитали претходни део „Изазови при изградњи породичне куће„, читајте: ПРОЈЕКАТ И ДОЗВОЛЕ.
