Одавно је општепозната ствар да је Србија земља са највише фудбалских селектора. Већина њих седећи у кафани и гледајући утакмицу на ТВ-у, виче на оног јединог правог селектора, саветујући му коју тактику да припреми, и којег играча да изведе на терен. Мање је међутим познато да је наша земља, осим фудбалских, родила и невероватан број грађевинских стручњака. Аутор текста не може да одоли да не изнесе пар занимљивих запажања у вези са овом појавом.
Прво је да су баш ти фудбалски зналци по правилу увек и грађевински стручњаци – два у један, што се каже.
Друго – слично као у фудбалу, веома је мало таквих стручњака међу женама, далеко већи број (рекао бих и целих 100%) регрутује се у јачем полу.
И треће и најзанимљивије је да су, уобичајено ови фудбалски и грађевински зналци свој зенит у каријери достигли шутирајући лопту на локалном терену за мали фудбал, односно мешајући малтер на неком градилишту.
Читалац наравно погађа да у овом тексту неће бити речи о школованим грађевинским техничарима и инжењерима, јер њих не красе претходно наведене занимљивости. Ако ништа друго, међу њима је приближно исти број жена и мушкараца (и тако треба да остане), па бар по томе не одговарају претходним описима . Мисли се на ону врсту људи који су увек спремни да дају „пријатељски“ савет комшији који гради кућу или гаражу, а нарочито воле да укажу на грешке које овај чини при градњи. И чини ми се да, шта год и како год човек радио, они баш за тај начин налазе да је из неког разлога лош и саветују како се то лакше, брже и квалитетније може урадити. Њихове савете обично прати реченица: „Што се мене тиче, ти настави тако, ал’ немој да кажеш да те нисам упозорио кад ти се сруши.“
Ако се доводи у питање чињеница да се самозвани стручњаци петљају само у грађевину, и сумња се да су то можда универзални паметњаковићи који се разумеју у све, ова теза ће одмах бити оповргнута. Наиме, иако је по струци грађевински инжењер, аутор је уједно и електро-техничар, и као такав одговорно вам тврдим – мало ко се петља у електрику. Углавном су људи свесни да то не знају, препуштају посао мајсторима и спремни су да за ту услугу плате. Слично је и са, рецимо, књиговодством. Код грађевине пак, ствар је дијаметрално супротна.
Устаљено је код нас да људи сами себи граде куће – сами контролишу мајсторе, купују материјал, координишу радове. Ретко кад се ангажује фирма која изводи радове „кључ у руке“, и добро је да је тако ако људи на крају буду задовољни квалитетом а прођу јефтиније. Невоља је када неки од тих самосталних градитеља себе увери да је богом дан за неимара, па у жељи да свима покаже тај свој природни рођењем стечен таленат, почне своју околину да обасипа саветима и упутствима. Најчешће „инжењер“ не устукне ни пред проблемима и радовима са којима се није сусрео у својој богатој каријери, већ и о томе има унапред изграђено мишљење и непоколебљив став.
Е ту се аутор, а верујем и многи читаоци, наслушао којекаквих глупости и несувислих коментара. Па тако самозвани градитељ обично зна: колика треба да је висина греде или дебљина плоче, колико арматуре ставити у коју зону, како распоредити узенгије (мада по њему врло често нису ни потребне), зашто је „обична“ арматура много боља од мреже, колика треба да је ширина темеља, колику дебљину слоја насипа ставити испод којег оптерећења… и да не набрајам више. Навешће се овде, илустрације ради, само неколико савета и констатација које је аутор чуо/добио од разних грађевинских „стручњака“ током извођења радова.
Зашто стављаш толико узенгија у стуб, оне ти служе само да повежу ове главне шипке? Не троши новац безвезе.
Уопште узев, узенгије су увек на мети „стручњака“и колико год да их ставите у греду или стуб, они ће вам тврдити да су то бачене паре, при чему се обично позивају на речи једног од њихових блиских пријатеља – наравно најбољег статичара у овом делу свемира.
Код темељних трака је најважнија уздужна арматура, ова попречна ти не треба. Такође, код темеља ти је важна висина (колико си дубоко у земљи), ширина стопе је небитна.
При ојачању греде свеједно ти је да ли је арматура у горњој или доњој зони, битно да је ставиш.
Најважније је да је надвратник јак јер је то најјаче место на кући – ако дође до земљотреса, увек треба стати испод надвратника.
Испод бехатона мораш ставити слој камена минималне дебљине 40цм. То ти је најважнији слој, и ако тако урадиш нема везе шта је испод и да ли је добро збијено.
Чуо је аутор по разним градилиштима оваквих коментара још, али их оставља за неку другу причу. Ипак, набрајање претходних савета води нас до још једне занимљивости којој не могу да одолим, а ево о чему се ради. Штагод и какогод радили, „стручњак“ ће вам увек наћи да је тај начин погрешан. Правило каже да уколико вам је у пројекту дата слабије армирана греда, „стручњак“ ће се зачудити „пројектантском незнању“ и наравно саветовати да у ту греду убаците додатно ојачање, јер „она носи највеће оптерећење у објекту“, а врло често „штити и од земљотреса“. Уколико пројекат у тој истој греди предвиђа јаку арматуру „стручњак“ ће се опет зачудити, овог пута зато што „та греда не носи ништа осим саме себе“. Као и код арматуре, ове „статичарске громаде“ врло често налазе грешку у дебљини слоја насипа, па је ту правило да ако пројекат каже да је дебљина 10цм, они обавезно препоручују не мање од 40цм, и обрнуто – ако је пројектовано 20цм (ретко кад је у пројекту више), ту је обично довољно „само посолити каменом“.
Савете ових стручњака обично су препознатљиви по томе што се завршавају речима „тако урадиш и неће то никуд“. По правилу, ове речи су увек на крају, ваљда да улепшају и код онога што савете слуша створе идиличну слику – попут прелива на сладоледу.
Зато драги моји читаоци – позивам вас да заједно не слушамо умишљене неимаре, самозване стручњаке и неостварене инжењере. Њихово образовање обично нема никакве везе са струком у којој деле савете, баш као и у фудбалу; њихово знање сигурно није веће од вашег, који покушавате (и углавном успевате) да изградите свој дом; њихове препоруке обично не доносе уштеду већ напротив, додатни трошак; а њихова реч не вреди много, да вреди они би их стављали на папир и потписивали.
Ако аутор сме да посаветује а да не буде сврстан у „стручњаке“ – радите онако како пише у пројекту. Тај је пројекат ипак неко потписао, а чим је потписао онда иза тога стоји. Ако нечег што вам треба и нема у пројекту – покушајте да размислите о проблему, аутор је сигуран да ће решење бити далеко исправније од било којег савета „стручњака“.
