Naručivanje betona za betoniranje nekog elementa (obično stubova ili ploče) označava završetak neke celine. To je trenutak kada je završeno postavljanje i ukrućivanje oplate, monitirana je armatura, obično je nadzor već i pregledao stanje i odobrio betoniranje. Dakle, ostalo je da se nalije beton, pa da se zdušno prione na – prase, jagnje ili kombinaciju ova dva (tzv. pragnje) kojom investitor tradicionalno obeležava betonažu ploče kao prekretnicu u dinamičkom planu. Ovaj post posvećen je uobičajenim greškama koje se javljaju u toku betoniranja dok su mislima svi već za trpezom otkidajući hrskave delove već pomenute kombinacije domaćih životinja.
Razređivanje betona na gradilištu –
Pojava da se u mikser doliva voda pre nego što iz njega i počne da izlazi beton je toliko ustaljena, pa time i frustrirajuća, da joj je dodeljen poseban post (ovde).
Loše ili nikakvo vibriranje –
Na manjim gradilištima vibrator nije česta pojava. Čak i na velikim gradilištima, i pored nekoliko vibro-igli u magacinu, beton se neretko ugrađuje, ili bez vibriranja ili se vibrira tek reda radi, da se stručnom nadzoru zamažu oči.
Posledice su najčešće nekompaktnost, mestimična segregacija i prisustvo šupljina, a sve tri pojave bitno redukuju projektovane karakteristike betona. Ovde će se pomenuti samo neke. Obično najviše boli smanjenje pritisne čvrstoće, ili ukoliko se radi o podrumskom zidu – vodonepropusnost. Takođe, usled lošeg ugrađivanja beton ne zađe ispod donjeg pojasa armature, pa čelik ostane izložen atmosferskim uticajima (rđa). Veoma je slaba adhezija betona i armature čime se rizikuje loše sidrenje zategnutih šipki.
Zna se da su oplatni vibratori na našim gradilištima egzotika, ali u većini slučajeva ukoliko se radi o gredi ili stubu, pomoći će dobro udaranje oplate sa strane. Autora ovog teksta majstori ismevaju na gradilištu kada insistira da se vibro-igla koristi i za ugrađivanje betona u fert ploču. Smatram da se najkompaktniji beton dobija kada se vibratorom rasprostire u krugu od 40-50cm.
Nalivanje sa velike visine –
Prilikom betoniranja vertikalnih elemenata (stubovi i zidovi) beton se najčešće naliva sa visine od skoro 3m. Iako je ovo granična visina iznad koje ne bi trebalo ići, i ona je već prevelika. Prilikom istresanja betona sa velike visine neminovno dolazi do segregacije – izdvajanja krupnog zrna od ostatka smese i stvaranja tzv, gnezda. Najčešće majstor udari oplatu sa strane koji put čekićem, a i to ne uvek, što naravno nije dovoljno. Ipak, pomoglo bi kad bi se vibro-igla spustila u donji deo oplate, kao i korišćenje oplatnih vibratora, ali kako rekosmo – vibratora često nema na gradilištu. Pri visinama nalivanja betona većim od 3m treba otvarati privremene džepove u oplati kroz koje se sipa beton. Nakon dostizanja visine džepa isti se zatvara, pa se beton naliva sa sledećeg višeg otvora.
Nalivanje betona u zidove u vertikalnim segmentima –
Često se izvodi tako što se beton na jednom mestu nalije od donje do gornje kote, pa se zatim sa pumpom prelazi dalje. Beton se u takvom slučaju u naliva u vertikalnim fazama (segmentima) oblika paralelopipeda – slika ispod. Ne valja iz više razloga – da ne dužimo – pametnije je zid betonirati u horizontalnim segmentima do određene visine (recimo 70-80cm). Kompletna dužina zida se izbetonira do te visine, pa zatim se prelazi na sledeći pojas po visini. Na taj način se neutrališu moguće pukotine usled „sedanja“ betona u vertikalnim elementima. Naravno, vibriranje je obavezno.
Betoniranje pri visokim temperaturama –
Ko je bar jednom betonirao ploču na temperaturi preko 30°C zna šta su muke. Beton steže još u mikseru, kad izađe iz pumpe ne može se ugraditi ni vibratorom, a još ako se radi o polumontažnoj tavanici od glinenih blokova koji „piju“ vodu iz betona, pa se tome doda vetar i niska vlažnost vazduha, onda ugradnja postaje skoro nemoguća.
A šta je rešenje? Već je u nekom od postova diskutovano o sličnoj problematici, ali prva intervencija treba da bude odlaganje betoniranja za poslepodnevne ili večernje sate kada se temperatura malo spusti. Takođe je pametno konsultovati se sa isporučiocem betona oko ubacivanja aditiva u betonsku smesu – obično se radi o usporivačima (retarderima), ili plastifikatorima (povećanje ugradljivosti), a najčešće njihovoj kombinaciji. Naravno, izbegavati da mikseri dugo čekaju što se rešava nalogom fabrici betona u kojim intervalima da šalje miksere na gradilište.
Ništa gore od loše izbetonirane ploče – ružno za videti, a nosivost pod znakom pitanja.
Ne uzima se uzorak betona sa gradilišta –
Na većim gradilištima uzorak (kocka) se redovno ostavlja za svaki element i neguje kako to standard i propisuje. Kada dođe vreme uzorak se ispituje na tražene osobine (najčešće pritisnu čvrstoću i vodonepropusnost).
Ovde se misli na manja gradilišta gde je kocku, jednu ili više njih, pametno ostaviti iz drugog razloga. Naime, autor vrlo često kocku uzetu prilikom betoniranja ploče ostavi da stoji na samoj ploči. Podnoseći iste vremenske uslove kao i sama ploča uzorak će prilično verno opisivati stanje same ploče. Uzorak se može nakon nedelju ili dve odneti u laboratoriju na kontrolu, koje vrlo često i ne naplaćuju ovu uslugu ukoliko ne izdaju zvaničan izveštaj. Pa ako se pokaže da je beton dostigao 70-80% nominalne čvrstoće, ili čak blizu 100%, što nije retkost u toplijem periodu, mogu se ukloniti ili bar razrediti podupirači. Ovo može biti način da se uštedi novac od najma podupirača, kao i da se posao ubrza jer demontaža podupirača omogućava da se odmah krene sa zidanjem i ostalim aktivnostima ispod betonirane ploče. Eto sasvim legitimnog čak preporučljivog, a nadasve besplatnog načina da se uštedi a da se radovi ubrzaju – san svakog investitora.
Prekidi betoniranja –
Ovde se konkretno ne misli na prekide betoniranja između horizontalnih i vertikalnih elemenata, npr. temeljne ploče i zida suterena. Takvi prekidi su prirodni i očekivani, i obično se izvode bez ikakvih problema, mada bi i tu mogli da ukažemo na nekoliko uobičajenih grešaka. Ovde je reč o prekidima betoniranja kod horizontalnih nosećih elemenata (ploče i grede), na koje smo prinuđeni iz raznoraznih razloga, i koji su po svojoj prirodi i mogućim posledicama daleko ozbiljniji.
Upravo zato ova tema zahteva poseban post u kojem će biti malo detaljnije opisana.
I na kraju –
Autor je bio svedok još velikog broja grešaka uočenih prilikom betoniranja, ali one nisu tako česte i uobičajene, pa ovde nisu ni spomenute. Ako ipak neko od čitalaca ima nešto da doda ili oduzme, očekujem da bi se ova tema lako mogla razviti i „razgranati“, što bi bio pun pogodak. Za građevince amatere sve prethodno deluje kao da dolazi iz domena teške teorije i da od betoniranja „ne treba praviti nauku“, ali će autor biti zadovoljan ako se samo na jednom gradilištu iskoristi prethodna diskusija. A kad se ploča dobro izbetonira – nema ništa ukusnije od hrskavog pečenja sa početka ovog izlaganja.
Još je gora situacija sa betonom spravljenim na samom gradilištu….nemalo puta sam video beton, redak kao cementni špric.
Treba napomenuti i negu, koja je važna pogotovo pri višim temperaturama, a koja na većini gradilišta ili izostane, ili se ne radi sistematično.