Наручивање бетона за бетонирање неког елемента (обично стубова или плоче) означава завршетак неке целине. То је тренутак када је завршено постављање и укрућивање оплате, монитирана је арматура, обично је надзор већ и прегледао стање и одобрио бетонирање. Дакле, остало је да се налије бетон, па да се здушно прионе на – прасе, јагње или комбинацију ова два (тзв. прагње) којом инвеститор традиционално обележава бетонажу плоче као прекретницу у динамичком плану. Овај пост посвећен је уобичајеним грешкама које се јављају у току бетонирања док су мислима сви већ за трпезом откидајући хрскаве делове већ поменуте комбинације домаћих животиња.
Разређивање бетона на градилишту –
Појава да се у миксер долива вода пре него што из њега и почне да излази бетон је толико устаљена, па тиме и фрустрирајућа, да јој је додељен посебан пост (овде).
Лоше или никакво вибрирање –
На мањим градилиштима вибратор није честа појава. Чак и на великим градилиштима, и поред неколико вибро-игли у магацину, бетон се неретко уграђује, или без вибрирања или се вибрира тек реда ради, да се стручном надзору замажу очи.
Последице су најчешће некомпактност, местимична сегрегација и присуство шупљина, а све три појаве битно редукују пројектоване карактеристике бетона. Овде ће се поменути само неке. Обично највише боли смањење притисне чврстоће, или уколико се ради о подрумском зиду – водонепропусност. Такође, услед лошег уграђивања бетон не зађе испод доњег појаса арматуре, па челик остане изложен атмосферским утицајима (рђа). Веома је слаба адхезија бетона и арматуре чиме се ризикује лоше сидрење затегнутих шипки.
Зна се да су оплатни вибратори на нашим градилиштима егзотика, али у већини случајева уколико се ради о греди или стубу, помоћи ће добро ударање оплате са стране. Аутора овог текста мајстори исмевају на градилишту када инсистира да се вибро-игла користи и за уграђивање бетона у ферт плочу. Сматрам да се најкомпактнији бетон добија када се вибратором распростире у кругу од 40-50цм.
Наливање са велике висине –
Приликом бетонирања вертикалних елемената (стубови и зидови) бетон се најчешће налива са висине од скоро 3м. Иако је ово гранична висина изнад које не би требало ићи, и она је већ превелика. Приликом истресања бетона са велике висине неминовно долази до сегрегације – издвајања крупног зрна од остатка смесе и стварања тзв, гнезда. Најчешће мајстор удари оплату са стране који пут чекићем, а и то не увек, што наравно није довољно. Ипак, помогло би кад би се вибро-игла спустила у доњи део оплате, као и коришћење оплатних вибратора, али како рекосмо – вибратора често нема на градилишту. При висинама наливања бетона већим од 3м треба отварати привремене џепове у оплати кроз које се сипа бетон. Након достизања висине џепа исти се затвара, па се бетон налива са следећег вишег отвора.
Наливање бетона у зидове у вертикалним сегментима –
Често се изводи тако што се бетон на једном месту налије од доње до горње коте, па се затим са пумпом прелази даље. Бетон се у таквом случају у налива у вертикалним фазама (сегментима) облика паралелопипеда – слика испод. Не ваља из више разлога – да не дужимо – паметније је зид бетонирати у хоризонталним сегментима до одређене висине (рецимо 70-80цм). Комплетна дужина зида се избетонира до те висине, па затим се прелази на следећи појас по висини. На тај начин се неутралишу могуће пукотине услед „седања“ бетона у вертикалним елементима. Наравно, вибрирање је обавезно.
Бетонирање при високим температурама –
Ко је бар једном бетонирао плочу на температури преко 30°C зна шта су муке. Бетон стеже још у миксеру, кад изађе из пумпе не може се уградити ни вибратором, а још ако се ради о полумонтажној таваници од глинених блокова који „пију“ воду из бетона, па се томе дода ветар и ниска влажност ваздуха, онда уградња постаје скоро немогућа.
А шта је решење? Већ је у неком од постова дискутовано о сличној проблематици, али прва интервенција треба да буде одлагање бетонирања за послеподневне или вечерње сате када се температура мало спусти. Такође је паметно консултовати се са испоручиоцем бетона око убацивања адитива у бетонску смесу – обично се ради о успоривачима (ретардерима), или пластификаторима (повећање уградљивости), а најчешће њиховој комбинацији. Наравно, избегавати да миксери дуго чекају што се решава налогом фабрици бетона у којим интервалима да шаље миксере на градилиште.
Ништа горе од лоше избетониране плоче – ружно за видети, а носивост под знаком питања.
Не узима се узорак бетона са градилишта –
На већим градилиштима узорак (коцка) се редовно оставља за сваки елемент и негује како то стандард и прописује. Када дође време узорак се испитује на тражене особине (најчешће притисну чврстоћу и водонепропусност).
Овде се мисли на мања градилишта где је коцку, једну или више њих, паметно оставити из другог разлога. Наиме, аутор врло често коцку узету приликом бетонирања плоче остави да стоји на самој плочи. Подносећи исте временске услове као и сама плоча узорак ће прилично верно описивати стање саме плоче. Узорак се може након недељу или две однети у лабораторију на контролу, које врло често и не наплаћују ову услугу уколико не издају званичан извештај. Па ако се покаже да је бетон достигао 70-80% номиналне чврстоће, или чак близу 100%, што није реткост у топлијем периоду, могу се уклонити или бар разредити подупирачи. Ово може бити начин да се уштеди новац од најма подупирача, као и да се посао убрза јер демонтажа подупирача омогућава да се одмах крене са зидањем и осталим активностима испод бетониране плоче. Ето сасвим легитимног чак препоручљивог, а надасве бесплатног начина да се уштеди а да се радови убрзају – сан сваког инвеститора.
Прекиди бетонирања –
Овде се конкретно не мисли на прекиде бетонирања између хоризонталних и вертикалних елемената, нпр. темељне плоче и зида сутерена. Такви прекиди су природни и очекивани, и обично се изводе без икаквих проблема, мада би и ту могли да укажемо на неколико уобичајених грешака. Овде је реч о прекидима бетонирања код хоризонталних носећих елемената (плоче и греде), на које смо принуђени из разноразних разлога, и који су по својој природи и могућим последицама далеко озбиљнији.
Управо зато ова тема захтева посебан пост у којем ће бити мало детаљније описана.
И на крају –
Аутор је био сведок још великог броја грешака уочених приликом бетонирања, али оне нису тако честе и уобичајене, па овде нису ни споменуте. Ако ипак неко од читалаца има нешто да дода или одузме, очекујем да би се ова тема лако могла развити и „разгранати“, што би био пун погодак. За грађевинце аматере све претходно делује као да долази из домена тешке теорије и да од бетонирања „не треба правити науку“, али ће аутор бити задовољан ако се само на једном градилишту искористи претходна дискусија. А кад се плоча добро избетонира – нема ништа укусније од хрскавог печења са почетка овог излагања.
Još je gora situacija sa betonom spravljenim na samom gradilištu….nemalo puta sam video beton, redak kao cementni špric.
Treba napomenuti i negu, koja je važna pogotovo pri višim temperaturama, a koja na većini gradilišta ili izostane, ili se ne radi sistematično.