ЦЕОП – шта је боље, а шта лошије након увођења е-дозвола

ЦЕОП – шта је боље, а шта лошије након увођења е-дозвола

ЦЕОП – централна евиденција обједињене процедуре, систем који омогућава да се комплетна документација која је потребна за изградњу објеката подноси и издаје онлајн и то у електронском формату. Портал је уведен је крајем 2015. године, а ажуриран потпуно новом верзијом софтвера у лето 2020. Заживео у толикој мери да смо сви већ заборавили и на коричење пројеката и чекање редова испред канцеларија у општинским и градским управама.

Како се показао у петогодишњој пракси? Да ли га хвалимо или пожелимо да никад није ни уведен? Да ли га се још плаше и пројектанти и инвеститори, и референти у општинским управама? Писац ових редова, као један од сталних и свакодневних корисника система, на овом месту ће изнети искључиво своје мишљење и искуство, а читаоце нека се слободно јављају и пишу о овој теми, било у коментарима испод или у својим личним текстовима који ће бити објављени на блогу (уколико су са тим сагласни).

Дакле, по мишљењу аутора – нешто у чему се без стида можемо упоређивати са најразвијенијим земљама. Треба рећи да чак ни све земље Европске уније немају сличан свеобухватан систем. Најефикасније је то решила Холандија, а та процедура управо и јесте најсличнија овој у Србији. Сад, да ли захваљујући програмерској сили коју имамо, или савесним политичарима који су се томе посветили, тек процедура издавања грађевинске дозволе и комплетне документације која јој претходи много је лакша и што је још важније стандардизована, тако да је све једно да ли се објекат гради у Београду или Доњем Бучумету.

Наравно, увођењу ЦЕОП система претходило је доношење закона о планирању и изградњи а нарочито подзаконских аката којима је стандардизована процедура исходовања документације за изградњу. За млађе колеге и читаоце блога, аутор ће рећи да не тако давно у прошлости законска регулатива у овој области није била ни приближно развијена као данас. Чак и оно што је било покривено законима тумачило се на различите начине од општине до општине.

Да се ова прича скрати, аутор је у свом маниру читаоцима припремио добре и лоше (можда је прави израз мање добре) стране ЦЕОП процедуре, а читаоци нека сами процене да ли је аутор у праву. Добро је још једном нагласити – ово што следи искључиво је став аутора донет на основу његовог искуства. Дакле:

Због чега је ЦЕОП бољи од раније примењиване процедуре:

  • Стандардизује документацију – По први пут прецизно је одређен садржај пројектне документације. Аутору се рецимо, једном приликом када је радио пројекат у Београду тражено да у различите свеске раздвоји пројекат водовода и канализације. У запосленима пренатрпаном ЈКП-у различите особе су прегледале ова два дела пројекта па им се учинило да и пројекат треба раздвојити. Такође је аутор сведок да су се до појаве нове регулативе у пројекат трпали којекакви папири које нико никад није ни читао, популаран термин за тај део документације је „купус“. Е, сада купуса више нема. А и документација коју издају локалне самоуправе је иста, било да је у питању грађевинска дозвола, локацијски услови, пријава радова…

  • Стандардизује процедуру –  По први пут је „папирологија“ која се тражи ономе ко захтев подноси свугде иста, независно од града, општине… Врло често се раније коментарисало да су Београду приликом захтева за грађевинску дозволу потребна четири папира више него у Новом Саду.
  • Укида потребу за јурњавом по разним јавним предузећима и институцијама. Знајући какво их губљење времена чека, веома ретко су се раније пројектанти бавили иходовањем дозвола. Овај посао су зато људи поверавали адвокатима, а они ваљда навикнути на рокове у судовима нису струка коју краси брзина.
  • Даје могућност директног електронског плаћања преко паметног телефона, рачунара… без потребе за уплатницама и чекањима у пошти или банци.

  • Документација је јавно доступна – Све што је референту предато остаје доступно онлајн. Тиме се избегава некад честа ситуација да референт тврди да му неки папир није предат или слично. Такође су све дозволе које локална самоуправа изда увек доступне јавности. Нема више нагађања да ли неко гради без дозволе, или… Све је јавно доступно.

  • Информација о статусу предмета – У сваком тренутку подносилац захтева зна у којој фази је његов предмет. Да ли је референт лењ, да ли референт ради како треба али се чека на шефов потпис, или се чека на папир јавног предузећа, или… то је сада тешко сакрити.
  • Укида лични контакт подносиоца захтева и референта – Е, овде аутор тврди да се показало да то одсуство контакта има добрих и лоших страна. Добре ће бити набројане овде, а лоше касније у тексту. Дакле, добро је то што:
    • скраћује време рада референта који није оптерећен странкама које му досађују по цео дан;
    • избегавају се конфликти између подносиоца захтева и референта – аутор је сведок да се раније често дешавало да се подносилац захтева жали шефу службе на рад референта, а то ником добро не доноси;
    • умањује могућност корупције – има ли потребе објашњавати колико је већа могућност и нуђења и примања мита када су подносилац захтева и референт (или шеф службе) у блиском контакту.

Шта је у ЦЕОП-у лошије него што је било у старој процедури:

  • Недостатак личног контакта између подносиоца захтева и референта – као што рекосмо, има то и мање добрих страна:
    • Веома често долази до неспоразума – Врло често је неки захтев специфичан, нарочито ако се ради о измени постојећег документа, и потребно је добро га објаснити референту који предмет обрађује. У ЦЕОП-у не постоји могућност да подносилац захтева накнадно контактира референта.
    • Аутору се неколико пута дешавало да предмет буде формално одбијен због недостатка неког папира, који је био садржан у документацији али га референт није видео. И овде би контакт између две стране био од користи.

  • Пројектанти су се помало одвикли од штампања и коричења пројекта, па тај посао све чешће преузимају извођачи који за себе штампају детаље. Ако инвеститор није јасно нагласио да жели да му се уради и укоричи пројекат за извођење, пројектант свој посао најчешће зауставља након пројекта за грађевинску дозволу и издавања дозволе.

  • Вокабулар кориштен у ЦЕОП софтверу је веома нејасан. Поруке типа: „Грешке пословне валидације“, или „За обраду захтева је потребно више времена. Не брините, то је очекивано у неким случајевима. Ако желите, можете сачекати још неко време, или отићи до Ваше агенде и завршити друге обавезе тако што ћете кликнути овде“ заиста знају да обесхрабре нове кориснике. Реченице су очигледно преведене са другог језика.

  • Чињеницу да му брзина није одлика, као и још неке дечије болести овог софтвера, не треба узимати за зло. По мишљењу аутора ово се побољшава сваким новим ажурирањем софвера. Али треба рећи да се у унапређеној верзији рецимо дешава да се нови захтев који корисник отвори понекад закључа тако да је корисник принуђен за отвара нови захтев и поново уноси све податке. Питање је зашто се овакве ствари не решавају по хитном поступку, познато је да велике идеје пропадају због ситних грешака.

Ако аутора овог поста неко пита (а ретко ко га за нешто пита), једно од најважнијих побољшања ЦЕОП система било би омогућавање контакта подносиоца захтева са референтом у локалној самоуправи који води предмет.

One thought on “ЦЕОП – шта је боље, а шта лошије након увођења е-дозвола

  1. Одличан чланак, свака част аутору.
    Иначе, мени је пре неки дан ЦЕОП одбио да прими уплату, па сам звао техничку подршку. Иако су били веома љубазни, ништа нисам успео да решим с њима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *