Колико год да је кратак период потребан за добијање грађевинске дозволе – инвеститорима делује као вечност. Били они мали предузетници, велике корпорације, или тек људи који у дворишту дижу гаражу – грађевинску дозволу ретко ко чека да би започео радове. А да будемо искрени, какви год закони да се донесу и процедуре усвоје, код нас ће дуго чекање дозволе остати традиција коју не напуштамо. Сви су сагласни да је након увођења ЦЕОП-а боље, али далеко од идеалног, јер као и раније – углавном све зависи од општине у којој се дозвола тражи. Да ли су разлог томе службеници у општинским управама који не испуњавају очекивану норму, лоше организована јавна предузећа (имаоци јавних овлашћења – како их закон назива), пословично спор катастар, или пројектанти који греше па им се предмети враћају на дораду – тема је којом ћемо се забавити у неком од наредних постова. Тек, инвеститори се у својој журби одлучују да са изградњом крену пре добијања грађевинске дозволе.
По правилу, већина њих је свесна (мада вам то неће ни под претњом јавно изрећи) да се у грађевину, а поготово у законску праксу, не разуме довољно и зато бира свог поверљивог консултанта. Овог регрутује међу колегама инжењерима, у складу са препорукама комшија, пријатеља… и од њега се наравно очекује да зна све. Од њега се очекује да визионарске идеје (које инвеститору не мањкају – напротив) преточи у градилишне скице, очекује се да са мајсторима размерава објекат, напамет зна како коју греду армирати, и још штошта што једном просечном (али надасве креативном) инвеститору може затребати при градњи.
Након што грађевинска дозвола стигне, посао консултанта је „само“: да испише дневник од одговарајућег датума, припреми и антидатира папире, антидатира доказе о квалитету материјала, позове инспекцију да погледа темеље… и „дај да се спрема технички пријем“ јер инвеститору је сада хитна употребна дозвола – објекат треба стављати под хипотеку због кредита, или већ који разлог за журбу је у питању. Ова процедура се у жаргону зове легализација у редовном поступку, а када до ње једном дође онда неверицу изазива количина инспирације коју употребљавају консултанти приликом решавања „административних“ проблема.
Аутор овог текста и сам је био у позицији оваквог консултанта и више пута се нашао што наш народ каже „у небраном грожђу“. Када је једном од ретких савесних инвеститора речено, након што је после 7 месеци добио грађевинску дозволу, да још увек не може да почне са радовима већ је неопходно да пријави радове и да сачека још седам дана, позлило му је у том моменту толико да му је жена морала донети шећера и воде не би ли дошао себи. Касније тог дана је обећао да ће се заклети у најближем манастиру да му у овоземаљском животу више неће пасти на памет да гради, макар и лего коцкицама.
Аутор не зна да ли је овај инвеститор касније ипак променио своју одлуку, али зна да у његовој досадашњој пракси није било ни једног случаја у којем није било могуће убрзати процедуру добијања дозволе. Озбиљан сам када ово кажем – негде у ранијем тексту наговештено је где су најчешће застоји, а најгора ситуација је када застоји настану при сваком од корака.
Ова група постова бави се проблемима који узрокују (не)очекивано кашњење грађевинске дозволе, као и оним последичним – који настају због када се инвеститор одлучи да почне радове без дозволе. А поделићемо неколико занимљивих ситуација из праксе. Да ли је могуће утицати на несавесне службенике, јавна предузећа, катастар…? Да ли је могуће да пројектантима буду јавно доступни урбанистички планови у свим општинама? Да ли је могуће постојећу ЦЕОП процедуру учинити функционалнијом отварањем шалтера за питања и консултације?
Биће занимљиво – учествујте.
