Planiranje i priprema – već sami termini zvuče kao nešto dosadno i nepotrebno. Ne baš mnogo investitora započinjući sopstvenu kuću barem razmišlja, ili daleko bilo stavlja na papir okvirne datume kada planira da izvede koju vrstu radova? O dinamičkim planovima i njihovoj neophodnosti na velikim projektima priča se u jednom drugom postu, u ovom tekstu samo će se dati valjan razlog zašto treba imati kakav-takav plan, pa bio on dinamički, statički, ili kakogod mu teoretičari davali ime.
Termin plan izvođenja radova
Evo o čemu se radi. Nikad kao poslednjih godina, i situacija se dalje pogoršava, majstorske ekipe nisu bile tako deficitarne. U gradskim sredinama, a ta tendencija se širi i na celu zemlju, za majstorima bilo koje struke neuporedivo je veća potražnja od ponude. Da li je razlog ovome povećanje gradnje, odliv radne snage u inostranstvo, ili samo posledica smanjenja stanovništva, može se polemisati, tek u narednim godinama će potražnja za građevinskim ekipama dostići maksimum. Autor ne preteruje ako kaže da u poslednje vreme na pitanje moleru ili fasaderu kada može da počne posao, najčešći odgovor je za dva do tri meseca. E, upravo to je razlog zašto pametan investitor planira izgradnju kuće – da bi mogao da u martu ugovori posao koji će se raditi u septembru.
Plan useljenja
Onaj investitor koji planira radove, verovatno u zavisnosti od budžeta kojim raspolaže planira i stepen u kojem će objekat biti završen prilikom useljenja. Naravno da se u objekat useljava kad je u potpunosti završen, ali ovde je priča o investitoru čiji budžet to ne dozvoljava. Poenta je da retko kad je čovek u startu svestan u kom trenutku tačno može da počne da živi u svojoj kući i time da smanji svoje mesečne troškove, a od kojih bi mogao da uštedi za ostatak radova. A treba da bude – jer na taj način može da odustane od radova, recimo na spoljnom uređenju, a da završi fasadu na objektu koja je sigurno potrebnija, a i uštedeće koji dinar naročito u zimskim mesecima. A čitaoci i autor će se sigurno složiti da je baš fasada nešto poslednje o čemu investitor razmišlja, pa useljene kuće izgledaju kao ova dole.
Budžet plan
Svi će se saglasiti da je ovaj plan najvažniji, saglasiće se i da je to jedino što stvarno svaki investitor ima na umu kad započinje kuću, ali će se isto tako svi saglasiti da nigde više promašaja nema nego kod vrednosti investicione gradnje. Da se ponudi odgovor i navedu svi razlozi zašto je to tako trebalo bi više mesta nego što staje u ovaj post. Ali jedno je sigurno – ulazni podaci nisu ispravni. Ma prostim rečima rečeno, dovoljno je vratiti priču na onaj predmer radova koji projektant ne daje investitoru uz projekat jer nije zakonska obaveza. A upravo precizan predmer uz realno date jedinične cene daje tačnu vrednost investicije. Koja da se ne lažemo uvek prelazi investitorov budžet. E, tu je onaj naš investitor maher kakvog u svetu nema – završava kuću koja po vrednosti prelazi njegov budžet, uz dodatni rashod za kafanske račune, i uspeva na kraju da useli svoju porodicu. Ako mu neko i zameri da fasada nije završena, nema tog finansijskog planera koji mu se neće diviti na ostvarenom.
U sledećem nastavku „Izazovi pri izgradnji porodične kuće“, čitajte: PRIPREME ZA GRADNJU.
Ako niste pročitali prethodni deo „Izazovi pri izgradnji porodične kuće„, čitajte: PROJEKAT I DOZVOLE.
