CEOP – šta je bolje, a šta lošije nakon uvođenja e-dozvola

CEOP – centralna evidencija objedinjene procedure, sistem koji omogućava da se kompletna dokumentacija koja je potrebna za izgradnju objekata podnosi i izdaje onlajn i to u elektronskom formatu. Portal je uveden je krajem 2015. godine, a ažuriran potpuno novom verzijom softvera u leto 2020. Zaživeo u tolikoj meri da smo svi već zaboravili i na koričenje projekata i čekanje redova ispred kancelarija u opštinskim i gradskim upravama.

Dakle, po mišljenju autora – nešto u čemu se bez stida možemo upoređivati sa najrazvijenijim zemljama. Treba reći da čak ni sve zemlje Evropske unije nemaju sličan sveobuhvatan sistem. Najefikasnije je to rešila Holandija, a ta procedura upravo i jeste najsličnija ovoj u Srbiji. Sad, da li zahvaljujući programerskoj sili koju imamo, ili savesnim političarima koji su se tome posvetili, tek procedura izdavanja građevinske dozvole i kompletne dokumentacije koja joj prethodi mnogo je lakša i što je još važnije standardizovana, tako da je sve jedno da li se objekat gradi u Beogradu ili Donjem Bučumetu.

Naravno, uvođenju CEOP sistema prethodilo je donošenje zakona o planiranju i izgradnji a naročito podzakonskih akata kojima je standardizovana procedura ishodovanja dokumentacije za izgradnju. Za mlađe kolege i čitaoce bloga, autor će reći da ne tako davno u prošlosti zakonska regulativa u ovoj oblasti nije bila ni približno razvijena kao danas. Čak i ono što je bilo pokriveno zakonima tumačilo se na različite načine od opštine do opštine.

Zbog čega je CEOP bolji od ranije primenjivane procedure:

• Standardizuje dokumentaciju – Po prvi put precizno je određen sadržaj projektne dokumentacije. Autoru se recimo, jednom prilikom kada je radio projekat u Beogradu traženo da u različite sveske razdvoji projekat vodovoda i kanalizacije. U zaposlenima prenatrpanom JKP-u različite osobe su pregledale ova dva dela projekta pa im se učinilo da i projekat treba razdvojiti. Takođe je autor svedok da su se do pojave nove regulative u projekat trpali kojekakvi papiri koje niko nikad nije ni čitao, popularan termin za taj deo dokumentacije je „kupus“. E, sada kupusa više nema. A i dokumentacija koju izdaju lokalne samouprave je ista, bilo da je u pitanju građevinska dozvola, lokacijski uslovi, prijava radova…

• Standardizuje proceduru –  Po prvi put je „papirologija“ koja se traži onome ko zahtev podnosi svugde ista, nezavisno od grada, opštine… Vrlo često se ranije komentarisalo da su Beogradu prilikom zahteva za građevinsku dozvolu potrebna četiri papira više nego u Novom Sadu.

• Daje mogućnost direktnog elektronskog plaćanja preko pametnog telefona, računara… bez potrebe za uplatnicama i čekanjima u pošti ili banci.

• Dokumentacija je javno dostupna – Sve što je referentu predato ostaje dostupno onlajn. Time se izbegava nekad česta situacija da referent tvrdi da mu neki papir nije predat ili slično. Takođe su sve dozvole koje lokalna samouprava izda uvek dostupne javnosti. Nema više nagađanja da li neko gradi bez dozvole, ili… Sve je javno dostupno.

• Informacija o statusu predmeta – U svakom trenutku podnosilac zahteva zna u kojoj fazi je njegov predmet. Da li je referent lenj, da li referent radi kako treba ali se čeka na šefov potpis, ili se čeka na papir javnog preduzeća, ili… to je sada teško sakriti.

• Ukida lični kontakt podnosioca zahteva i referenta – E, ovde autor tvrdi da se pokazalo da to odsustvo kontakta ima dobrih i loših strana. Dobre će biti nabrojane ovde, a loše kasnije u tekstu. Dakle, dobro je to što:
  • skraćuje vreme rada referenta koji nije opterećen strankama koje mu dosađuju po ceo dan;
  • izbegavaju se konflikti između podnosioca zahteva i referenta – autor je svedok da se ranije često dešavalo da se podnosilac zahteva žali šefu službe na rad referenta, a to nikom dobro ne donosi;
  • umanjuje mogućnost korupcije – ima li potrebe objašnjavati koliko je veća mogućnost i nuđenja i primanja mita kada su podnosilac zahteva i referent (ili šef službe) u bliskom kontaktu.

Šta je u CEOP-u lošije nego što je bilo u staroj proceduri:

• Nedostatak ličnog kontakta između podnosioca zahteva i referenta – kao što rekosmo, ima to i manje dobrih strana:
  • Veoma često dolazi do nesporazuma – Vrlo često je neki zahtev specifičan, naročito ako se radi o izmeni postojećeg dokumenta, i potrebno je dobro ga objasniti referentu koji predmet obrađuje. U CEOP-u ne postoji mogućnost da podnosilac zahteva naknadno kontaktira referenta.
  • Autoru se nekoliko puta dešavalo da predmet bude formalno odbijen zbog nedostatka nekog papira, koji je bio sadržan u dokumentaciji ali ga referent nije video. I ovde bi kontakt između dve strane bio od koristi.

• Projektanti su se pomalo odvikli od štampanja i koričenja projekta, pa taj posao sve češće preuzimaju izvođači koji za sebe štampaju detalje. Ako investitor nije jasno naglasio da želi da mu se uradi i ukoriči projekat za izvođenje, projektant svoj posao najčešće zaustavlja nakon projekta za građevinsku dozvolu i izdavanja dozvole.

• Vokabular korišten u CEOP softveru je veoma nejasan. Poruke tipa: „Greške poslovne validacije“, ili „Za obradu zahteva je potrebno više vremena. Ne brinite, to je očekivano u nekim slučajevima. Ako želite, možete sačekati još neko vreme, ili otići do Vaše agende i završiti druge obaveze tako što ćete kliknuti ovde“ zaista znaju da obeshrabre nove korisnike. Rečenice su očigledno prevedene sa drugog jezika.

• Činjenicu da mu brzina nije odlika, kao i još neke dečije bolesti ovog softvera, ne treba uzimati za zlo. Po mišljenju autora ovo se poboljšava svakim novim ažuriranjem sofvera. Ali treba reći da se u unapređenoj verziji recimo dešava da se novi zahtev koji korisnik otvori ponekad zaključa tako da je korisnik prinuđen za otvara novi zahtev i ponovo unosi sve podatke. Pitanje je zašto se ovakve stvari ne rešavaju po hitnom postupku, poznato je da velike ideje propadaju zbog sitnih grešaka.

Ako autora ovog posta neko pita (a retko ko ga za nešto pita), jedno od najvažnijih poboljšanja CEOP sistema bilo bi omogućavanje kontakta podnosioca zahteva sa referentom u lokalnoj samoupravi koji vodi predmet.