Аутор вам је, драги читаоци, поред четврт века проведеног у овој напаћеној струци, пре неки дан први пут одрадио једну „белу таваницу“. И следи нам опис тог искуства и понеки закључак.
Бела таваница назив је за „YТОНГ“ полумонтажну ситноребрасту међуспратну конструкцију. Као и код врло сличне али далеко више употребљаване „ферт“ таванице – носећи елементи су гредице које се формирају од бинора и додатног ојачања, а на градилиште стижу са избетонираном доњом зоном.
Једина разлика између једних и других гредица је што се код ферта бинор убацује у глинену каналицу па затим бетонира, док код итонга нема каналица – бинор се ставља у оплату па се бетонира у висини од 3цм.
У самом систему ношења оптерећења, постоји међутим веома битна разлика између ове две таванице, и описаћемо је кратко јер је важна за даљу причу. За разлику од ферта, код итонг таванице испунски блокови израђени су од итонговог пенастог бетона (некад су га звали „сипорекс“), и што је највећа разлика – ти испунски блокови остају стални носећи елементи, чак и у фази коришћења објекта. Последица овог последњег је што бела таваница не тражи бетонирање притиснуте плоче како би се премостио простор између гредица, већ испунски блок сам премошћава тај распон. Дакле, нема плоче – бетонира се само гредица у висини 15цм, односно лежајница која представља укрућење у попречном правцу
Али да не дужи аутор превише, вероватно већина читалаца зна доста тога (ако и не зна, информисаће се на другим сајтовима) – него да се пређе на проблематику због које је настао овај чланак.
Приликом монтаже блокова на већ подупрте гредице, у неколико наврата се дешавало да бетонски део гредице пукне у свом бочном делу – баш тамо где се фалцом ослања испунски блок. Ево и неколико слика доле, да читаоцу јасније буде. Будући да је бетонски блок носећи елемент у склопу таваничне конструкције, губитком свог ослонца на гредицу, блок пропада и у таваници се отвара рупа. Сложиће се и они мање стручни читаоци – није добро рупе имати између две етаже (бар не тамо где нису пројектом предвиђене).
Зашто се ово дешава – права анализа тражила би далеко већи простор од овог чланка, али скратиће писац причу (бар колико је могуће).
Слика лево доста говори. Да би уопште могао да смести бинор у гредицу ширине 9цм, извођач је принуђен да пресује бинор (смањи му ширину). Будући да се блокови својим фалцом ослањају на бетонски појас гредице, опет смета бинор, па га је потребно додатно пресовати. Када се бинор толико пресује колико је неопходно, испада да бочни делови бетонског појаса гредице уопште нису армирани. Гредица је на месту ослањања блока оптерећена нешто већом смичућом (трансверзалном) силом, коју због већ описаног пресовања бинора, бетон гредице прима без подршке арматуре. Инжењери ће се сигурно сетити лекције у којој се учи начин пријема ових сила арматуром код кратког елемента на монтажно-бетонском стубу. Уколико гредица није одлежала, већ се на градилиште испоручује одмах након бетонирања (а то није редак случај) док бетон не достигне своју пуну марку, за очекивати је да неће имати довољну носивост ни за пријем силе ослањања блока бетон. Такође, ако из било ког другог разлога бетон гредице не достигне пројектовану чврстоћу, колеге на градилишту су у проблему.
А како се може решити? Аутору на памет пада неколико интервенција. Ево их редом:
- Обликовање бинора пре бетонирања доњег појаса гредице
Уколико се за пресовање бинора (које произвођач гредица сигурно ради) користе пресе, можда није тешко истом пресом га обликовати на начин приказан сликом. У том случају би се доње две подужне шипке бинора, а делом и дијагонале, нашли на нападној линији силе ослањања блока, што битно поправља ослоначку носивост. Ово решење, наравно, подразумева пресе, које могуће произвођач гредица нема, па није увек изводљиво.
- Убацивање додатне хоризонталне попречне арматуре у доњи појас гредице
Ради се о кратким савијеним укосницама слабијег пресека (обично Ø6, мада може и мањи ако га има у продаји), постављеним на размаку 10-12цм, кроз које се може провући додатна арматура за ојачање гредице. Мана овог решења може бити чињеница да је потребно наручивати укоснице, што компликује посао око производње гредица.
- Убацивање чешљева исечених од арматурних мрежа
Представља можда и најједноставније решење од приказаних. Чешаљ се прави од једног „окца“ мреже које се сече на ширину да може да се смести у доњи појас гредице. Оваква два чешља би се убацивала са сваке стране гредице. Подужна арматура чешља уједно ће бити и додатна подужна арматура саме гредице, док ће ова попречна како-тако садејствовати са бетоном гредице у пријему силе ослањања испунског блока.
Искусним инжењерима сигурно ће пасти на памет и неко једноставније решење, док ће млађе колеге (којима је теорија са факултета свежија) осмислити решење са боље постављеном арматуром. У ово је писац овог чланка сигуран.
Какогод било, бела таваница показала се као добро решење на објекту који је аутор градио, а на којем је она усвојена првенствено због далеко мање тежине у односу на друге опције. Чини се да њене особине исто тако до пуног изражаја долазе ако се примени као кровна плоча, када пенобетон доприноси бољој термоизолацији баш на месту где је неопходна.
Такође, у оним случајевима кад људи своје породичне куће граде у сопственој режији, уз помоћ комшија и пријатеља, бела таваница је одличан избор, јер нема горње притиснуте плоче, па се гредице и мало хоризонталних серклажа лако избетонира ручном мешалицом.
У недостатке, сем претходно описане проблематике, може се уписати и чињеница да се гредице до те мере типизиране да се не могу наручивати према статичком прорачуну корисника. Њих фабрика прави у укупно осам типова, при чему сваки тип гредице има тачно одређену дужину као и типску арматуру. Уколико су на градилишту потребне гредице чије су дужине или потребна арматура различите од фабричких, неопходно је наручити дужи тип па их на градилишту сећи на потребну дужину.
Треба на крају похвалити произвођача итонг таванице и уосталом произвођача комплетне палете грађевинских производа од пенобетона (да баш не спомињемо називе фирми), чија техничка подршка увек врло љубазно реагује на захтеве са градилишта, и од којих је писац ових редова много научио. Ипак, иако се слажу да су интервенције на гредицама предложене у овом чланку добро решење, исто не могу да усвоје. А разлог је како кажу – комплетан систем је већ патентиран, било каква измена није дозвољена, јер би потенцијално могла да угрози носивост конструкције.
Па нека ово онда буде једина ствар у којој се аутор неће сложити са произвођачем. Он верује да увек треба радити на побољшању постојећег – некад човек прави бољу таваницу од постојеће, а сваки дан од себе бољу особу од оне јучерашње.
Али ако се крене даље у ово последње размишљање, завршићемо на неком филозофском блогу. А и аутор и читаоци се још увек најбоље сналазе у грађевини.
