Jedno zanimljivo iskustvo autor želi da podeli sa čitaocima. A u vezi s tim i da izloži svoje viđenje da uspeh neke investicione izgradnje u velikoj meri zavisi od sposobnosti rukovodioca radova. Dobar i odgovoran rukovodilac radova nije nažalost jedini ključ za uspeh projekta, mnogo šta još treba da je dobro urađeno da bi dobar rukovodilac uspešno završio projekat. Ali za neuspeh na projektu dovoljan je samo loš organizator – sve ostalo može da bude idealno.
Pokušaću da ispričam što je kraće moguće.
Investicija kapitalna, gradilište ozbiljno, investitor država, a generalni izvođač – naša renomirana građevinska firma sa zavidnom operativom, opremom, pa i inženjerskim kadrom. Na gradilištu izvođač drži stalno prisutna dva inženjera i dva tehničara, dok stručni nadzor angažuje svog inženjera opet sa punim radnim vremenom na gradilištu. Autor je u projektu učestvovao kao projektant konstrukcije, što je podrazumevalo statički proračun plus detalji armiranja i detalji čelične konstrukcije.
Projekat za izvođenje predat na vreme, iako je rok kako to obično biva skraćen do neozbiljnosti.
Izvođač kreće sa radovima, nepripremljen u svakom pogledu: rukovodilac radova nije ni pogledao projekte, još nema ni mehanizacije na gradilištu, na zidu je naravno istaknuto nešto što liči na gantogram, sastoji se od desetak ravnih linija povučenih bez prekida od početka do kraja, a valjda treba da predstavlja dinamički plan radova .
Iako i sam svestan da ni ne zna kakav objekat se gradi, rukovodilac radova (šef gradilišta, konstrakšn menadžer…) se po svom starom običaju ponaša prilično autoritarno i zakazuje veliki sastanak na koji poziva sve glavne projektante, kompletnu ekipu stručnog nadzora, sve svoje podizvođače, i sve referente za bezbednost i zdravlje. Otprilike 25 ljudi na sastanku, pa da svako priča samo 10 minuta to je već četiri sata. I tako je i bilo – 25 ljudi izgubilo je po 4 sata, i to je 100 sati tuđeg izgubljenog vremena koje je inicirao rukovodilac radova, a on sam se nije ni pripremio za sastanak, pa bar toliko da na osnovi prizemlja prepoznaje delove objekta koji će graditi.
Dragi moji čitaoci – autor vam iz debelog iskustva tvrdi da se nakon ovakvog uvoda u ranoj fazi može prepoznati sa koliko neuspeha će se voditi projekat. A evo i objašnjenja.
Rukovodilac radova, iako ne baš u cvetu mladosti, nije se mogao pohvaliti zavidnim iskustvom i stručnim znanjem. Zaključuje to autor iz pitanja koja ovaj nemilice postavlja svim učesnicima, što usmeno, što pišući imejlove. I tu dolazimo do poente ove priče.
Rukovodilac radova i dalje ne pokušava da unapred sagleda projektnu dokumentaciju i donekle se pripremi za operacije koje slede. Njegov princip je da u projekat gleda samo onda kada mu neko od poslovođa na gradilištu postavi pitanje, i tek tada zaključuje da baš ti detalji nedostaju ili su nisu dobro isprojektovani.
Tako u jednom imejlu krivi arhitektu za strmo nacrtanu škarpu kod iskopa, i traži da se pošalje novi detalj kojim će se škarpa oboriti, sve kako bi se lakše postavila vertikalna hidroizolacija. Kasnije od hidraša traži da izmeni trasu kanalizacije, jer mu se ne uklapa u redosled iskopa. Arhitekti je takođe u nekoliko navrata zamereno na nedovoljno opširnim opisima predmerskih pozicija, zbog kojih su tobož napravljene skupe greške kod naručivanja opreme. Od autora ovog članka rukovodilac je takođe mnogo šta tražio, pa mnogo šta i zamerio. U jednom dopisu žali se što je autor „loše predvideo“ tehnologiju gradnje, pa prekid betoniranja nije napravio na mestu na kojem je rukovodiocu radova najlakše da to uradi. U drugom dopisu žali se da mu projektom konstrukcije nisu dati detalji otvora u zidovima za prolaz instalacija. Sledeći put traži da mu se nacrta detalj stazice oko objekta, pa detalj tri stepenika na tlu, pa detalj za otvor poklopca šahta, pa detalj…
Nije to naravno bilo sve. Brzo su svi učesnici u projektu shvatili:
- Rukovodiocu radova ne manjka iskustva nego samoinicijativnosti. Ni ne pokušava da vodi radove na gradilištu, već pušta da oni vode njega. Naš narod i za ovo ima pravi izraz – izgubiti se kao magarac u magli.
- Rukovodilac radova nije se na vreme pripremio za vođenje investicije, nije analizirao projekat pre početka izvođenja radova, već projektnu dokumentaciju otvara kad neko od poslovođa postavi pitanje. Pa čak i tada, prva intervencija je da pitanje prosledi ostalim učesnicima u projektu, pa tek onda gleda u dokumentaciju.
- Rukovodilac radova ni ne pokušava da reši dnevne i operativne probleme koji se javljaju na gradilištu, već ih „forvarduje“ drugoj instanci.
- Rukovodilac radova nije kadar da sam, ili sa pomoćnikom reši najprostije detalje na gradilištu.
- Rukovodilac radova jednostavno nije dorastao poslu kojim se bavi. Ni iz daleka nema dovoljan intelektualni, stručni a ni organizatorski potencijal za vođenje investicije.
Čitaoca će verovatno zanimati, a i za epilog je važno, kako se cela priča završila. Pa kako to obično biva, posao nesposobnih rukovodilaca uglavnom odradi neko od ostalih inženjera prisutnih na gradilištu, kojima to nije u opisu posla, ali im savest ne dozvoljava da agoniju nemo posmatraju. U ovom slučaju inženjer stručnog nadzora praktično je preuzeo posao rukovodioca radova i izgradnja je završena u roku tri puta dužem od predviđenog. Kvalitet radova bio je na prilično niskom nivou. A naš rukovodilac radova u jednom trenutku okanuo se kinjenja projektanata, jer je našao novog krivca za sve svoje nevolje. Pogađate, to je bio onaj stručni nadzor koji je preuzeo vođenje radova.
Ovakvu vrstu ljudi obično krasi i poltronjerstvo, pa zbog podaničkih odnosa prema nekom sličnom na višem položaju u većini slučajeva oni puste duboko korenje u firmama u kojima su zaposleni. Ipak, gradilište ne prašta – takvi obično vrlo brzo budu prepoznati kao nesposobni i to najpre od boljih i sposobnijih poslovođa na gradilištu. I najčešće im sleduje neki nadimak koji ih prati do kraja karijere. Rukovodiocu u našem slučaju nadenuto je konspirativno ime – Kampada! Lično ime neću spominjati, ali sam siguran da će čitaoci prepoznati mnoge rukovodioce koje su sretali po gradilištima – pa možda i ovog našeg zauvek znanog kao Kampada.
