Kako osramotiti i sebe i struku – deo 1: DIL IZMEĐU IZVOĐAČA I STRUČNOG NADZORA

Kako osramotiti i sebe i struku – deo 1: DIL IZMEĐU IZVOĐAČA I STRUČNOG NADZORA

Serijal o temi o kojoj autoru najteže pada da ovde piše. Ipak, evo par postova na zahtev Aleksandre, čitateljke bloga na koju je članak o korupciji ostavio najjači utisak. Svaki post iz ovog serijala biće jedna istinita priča iz autorovog iskustva na gradilištima, s tim da će lična imena iz razumljivih razloga biti izostavljena. Evo prve priče.

Pisca ovog članka nazvala je prijateljica, i uplakana zamolila da se hitno vide na gradilištu na kojem je ona investitor. Sačekala ga je tamo kao ozebla sunce, i kroz suze počinje priču iz početka. Kaže, želela je da adaptira suteren u jednoj staroj kući, i da ga pretvori u poslovni prostor. Angažovala inženjera koji će joj projektovati adaptaciju i napraviti predmer na osnovu kojeg će ugovoriti posao sa izvođačem, a isti inženjer će raditi nadzor nad izvođenjem radova.

Ništa neobično imajući u vidu da se male adaptacije obično pretvore u noćnu moru i iskusnima, a čak vrlo preporučljivo za investitora koji nema ni vremena ni znanja za to. Ali…

Prva neuobičajena dešavanja krenula su već tokom projektovanja, kada je inženjer insistirao na ishodovanju građevinske dozvole, iako radovi spadaju u grupu onih koji se izvode na osnovu „malog rešenja“ (oni koju su u struci shvatiće).

Kada je projekat (posle dugog čekanja) najzad urađen, ispostavilo se da ne sadrži za ovaj posao možda i najvažniji deo – predmer radova. Prijateljica je to prihvatila uz objašnjenje inženjera da to nije obavezan deo projekta i da će ga uraditi naknadno. Čitaoci već pretpostavljaju da predmer nikada nije urađen, a koliko je trajala procedura ishodovanja građevinske dozvole – pa treba reći samo da je inženjer na kraju ipak morao da podnese zahtev za izdavanje malog rešenja. „Neznanje službenika u gradskoj upravi“ – objašnjavao je on tada autorovoj prijateljici.

Ugovaranje bez prethodno sastavljenog predmera radova rezultiralo je angažovanjem izvođača radova koji je ujedno bio i jedini ponuđač. Pogodićete, po preporuci inženjera. Ne treba čitaocima posebno opisivati kako je izgledala zvanična ponuda za izvođenje radova, dovoljno je reći samo da je kompletan opis stao na pola A4 formata, a da je drugu polovinu zauzimala cifra koja je označavala ukupnu finansijsku vrednost svih radova – to je izvođač valjda smatrao najvažnijim.

Evo kratkog opisa situacije koju je autor zatekao na gradilištu. Ni jednog majstora, a bogami ni inženjera nema. Nestali su dva dana pre toga, kada su shvatili da budžet investitora neće još dugo pokrivati njihova angažovanja. Prema obračunu investitora ukupno isplaćena suma premašivala je osnovnu ponudu za 350%, a reklo bi se da su radovi bili u početnoj fazi. Još nije do kraja iznesen šut od iskopa ispod poda, ali je na podovima već bila zalepljena keramika. Malter sa zidova nije obijen iako je to bio deo ponude, ali je većina zidova već bila ogletovana i jednom bojena. Grube instalacije nezavršene, unutrašnja stolarija do pola ugrađena. Razbijena keramike i oštećene sanitarije po celom gradilištu. Što se kvaliteta izvedenih radova tiče, najbolje će se opisati ako kažemo da je daleko teže uraditi tako kako su oni uradili nego u uobičajenom kvalitetu.  

Recimo, da bi čitaocima plastično dočarali utisak, da je gradilište izgledalo, pa ne baš kao da je pala atomska bomba, ali kao da je preživelo zemljotres jačine 7 na Rihterovoj skali. Prijateljica u očajanju priča da su joj, kad god bi se drznula da ih upita zašto žure sa finim radovima kad još ni razbijeni beton nisu izneli iz prostorija, odgovarali da se ne meša u ono u šta se ne razume. Slična omalovažavanja i ružne ispade izvođača i inženjera doživljavala je kad god se „drzne“ da poseti gradilište.

Ukratko – inženjer (konsultant) ušao je u dil sa izođačem radova, vrlo predano overavao obračunske liste na osnovu kojih je investitorka plaćala izvođača. Obračunom su, naravno, obuhvaćeni svi radovi iz ponude, kao i svi naknadni i nepredviđeni radovi kojih su se setili.

Požurili su sa završnim radovima (krečenje, keramika, ugradnja sanitarija), ne bi li naplatili što više pre nego što se budžet sa druge strane isprazni. I veoma precizno su procenili da je sada došlo vreme da se gradilište napušta – vrhunsko iskustvo, nema šta. Mada se od investitorke saznaje da su se izvođač i inženjer vrlo brzo nakon napuštanja gradilišta i posvađali, valjda pri podeli novca, ili…

Kako se cela priča završila – pa može se reći srećno. Doduše, uz dosta uloženog vremena pisca ovih redova, dosta angažovanja drugog izvođača (investitorkinog prijatelja) čije su cene bile čak i niže od prijateljskih, i još pokoju suzu koju je investitorka puštala u trenucima kad se seti omalovažavanja od strane prethodno angažovanih „stručnjaka“. U stvari, taj stav pun bahatosti i ponižavanja i jeste ono što je hrabroj ženi palo mnogo teže od iznuđivanja novca.

A stižemo i do poente ovog teksta. Da li inženjera koji je zloupotrebio poverenje investitora za ličnu (materijalnu) korist, pri tom mu vređajući inteligenciju uveravanjem da se „tako radi u struci“, možemo i dalje zvati inženjerom? Da li ovakvo ponašanje pojedinaca može uticati na formiranje stereotipa da su „svi inženjeri lopovi“.

Autor je negde čitao istraživanje koje pokazuje da je uvreženo mišljenje u narodu da je najveća korupcija u zdravstvu i sudstvu. Svestan činjenice da ni lekari ni sudije generalno nisu korumpirani, već utisak stvaraju pojedinci, bojazan je autora da će sličnu percepciju narod steći i za inženjere, baš usled slučajeva kakav je u ovom tekstu opisan.

Na žalost, nije ovo usamljeni slučaj zloupotrebe znanja i položaja, a šta je rešenje da se slična ponašanja pojedinaca ne dešavaju? Da li strukovna udruženja (Inženjerska komora i sl.) treba više pažnje da posvete ovoj problematici? Da li pojedince treba tužiti izlažući ih tako osudi javnosti i struke, i da li bi to spasilo onu veliku većinu savesnih inženjera?

Hrabra investitorka iz ovog teksta razmišlja o tužbi i traži autorovo mišljenje. S jedne strane, verovatno bi dobila spor što bi joj donelo kakvu-takvu satisfakciju, mada je pitanje da li bi izgubljeni novac ikad povratila. S druge strane, u dugotrajnoj parnici bi ponovo prolazila kroz sva ponižavanja kojima je bila izložena od ljudi koje više ne želi ni da vidi.

Autor nije načisto šta bi joj savetovao. Ima li pametnog odgovora?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *