Kada je prvi put pročitao nekoliko postova na blogu, pita me moj Radenko (poslovođa građevinac – verovatno među deset najboljih u Srbiji): „Zašto šefe nisi pisao o problemu sa postavljanjem fert gredica, znaš i sam koliko nas muči“.
U pravu je moj Radenko – veoma čest problem na gradilištima, pogotovo onim manjim – a evo o čemu se radi.
Majstori vole gredice da oslanjaju direktno na zidane zidove, jer tada ne moraju da postavljaju dodatnu fetnu uz svaki zid na koji se tavanica oslanja. Fert tavanica se na obe strane oslanja na noseći zid preko kojeg se izliva horizontalni serklaž, logično visine 20cm. Fert gredice se obično naručuju tako da im je dužina keramike za 4cm (po dva cm sa svake strane) duža od svetlog raspona oslonačkih zidova, dok im je armatura (binor) duža za ukupno 20-30cm.
E, a šta je problematika, vidi se na slici. Visina armaturnog koša horizontalnog serklaža od 20cm, odnosno uzengija 15cm je premala da bi se u njega uvukla fert gredica. A zašto se, naročito među inženjerima, insistira na ovim visinama autoru nije poznato. Ali je vrlo poznato da se u cilju otklanjanja opisanog problema, na gradilištima primenjuju različite intervencije, zavisno od maštovitosti i dosetljivosti poslovođe
Ovaj stručnjak je podvukao donje šipke binora ispod armaturnog koša serklaža. Rešenje za izbegavati.
Rešenje sa povijanjem gornje šipke binora nije tako loše kao prethodno. Mana je što je neophodno preseći i spone da bi se gornja šipka dovoljno savila. Kod tavanica transverzalne sile nisu dominantne, pa se može reći da je rešenje prihvatljivo. Ostaje problem što se binor naslanja na donju armaturu serklaža, pa em se javlja zazor ispod gredice koji treba zatvarati, em je donja površina tavanice neravna.
A šta može biti rešenje? Ako se isplete armaturni koš horizontalnog serklaža od uzengija visine 18cm, dobiće se serklaž visine 22-23cm. Ako se još postavi tako da mu donja ivica bude 2-3cm ispod donje ivice fert gredice – ispada da je problem rešen (provereno na gradilištu sa Radenkom). Neznatno više potrošenog betona zbog povećane visine horizontalnih serklaža, investitoru neće smetati (nadamo se), a dodatno podupiranje ferta uz oslonačke zidove, Radenku nije predstavljalo problem. Kako mi reče – i dalje se čudi zašto onda svi naručuju uzengije 15cm.
Postovani,
Hvala na informacijama, upravo ovu problematiku imam trenutno i nisam siguran da li je pravilno odradjeno. Elem, fert gredica (keramika gredice) se NE oslanja na zid, ali brkovi (binor) ulaze 10cm u horizontalni serklaz. Ispod samog fert gredice, do zida, je postavljena drvena greda, bas kako je prikazano na poslednjoj fotografiji, pre izlivanja ploce. Preko svega je postavljena armaturna mreza 4mm (Q84) i izlivena ploca
Da li je takva izvedba stabilna i sigurna za stanovanje i na koji i kako mogu da saznam da nece biti nekih posledica ako se na takvu plocu spusti pec tezine reda 140kg?
Hvala,
Postovani Milose,
To sto ste opisali nije dobro uradjeno, a koliko vidim ni autor nije predlozio ispravno resenje.
Sustina je da se prvo postavljaju fert gredice, one se oslanjaju na zid minimalno 5cm keramikom i onda jos tih 10cm brkova viri, znaci ukupno 15 cm od ivice zida.
Nakon toga se postavlja armatura za horizontalni serklaz. Zapravo slika, za koju je autor rekao da je „resenje za izbegavati“ je najispravnija od svega ostalog navedenog. I naravno nije niko podvlacio fert gredice, nego je sipka horizontalnog serklaza provucena nakon postavljanja gredica sto je apsolutno ispravno.
Da ti odgovorim i na tvoje pitanje da li si bezbedan, u sustini trebalo bi da jesi sve dok na tavanicu ne deluju horizontalne sile, odnosno dok ne dodje do zemljotresa jer je tada rizik od smicanja sistema LMT tavanica povecan. Zato je i ogranicena primena takvih tavanica u visokogradnji. Svakako nemoj dodavati bure kupusa uz pec.
Pozdrav,
Lazar
Upravo je način koji vi smatrate neispravnim zapravo jedini ispravan gde je gredica postavljena kako treba u serklaž. Donja šipka serklaža se provlači kroz binor.
To se može videti u svakoj stručnoj literaturi.
Sačuvaj Bože ko sve prosipa mudrosti u građevinarstvu.
Ako bi donja armatura binora prolazila ispod armature serklaža, to znači da bi se gredica sidrila u zaštitnom sloju betona, a to teško da može biti pravilno i da se može naći u „svakoj stručnoj literaturi“. Čini mi se da je ipak autor u pravu. Meni je ovaj blog dobar, iskreno žao mi je što nema više tekstova.
Šipke iz gredice se nalaze u ravni uzengije serklaža. Ako je to zona zaštitnog sloja, onda…
Druga stvar je da provlačenje šipke serklaža kroz binor višestruko utiče na samu dužinu i kvalitet sidrenja. Treće i mnogo bitnije je da treba ostvariti vezu gredice i serklaža, a veza gde šipka prolazi kroz binor je svakako mnogo bolja, jer je ostvarena armaturom, u odnosu na druge gde sve zavisi od betona. Niko Vama ne brani da gredicu ubacite u serklaž između šipki, ali time samo pravite dodatni posao u pogledu tesarskih radova, dok se u pogledu nosivosti i sigurnosti ne dobija ništa.