Čitalac bloga, Branko iz Titela, pita kako da armira temelj jedne obične kuće, sprat i prizemlje. Temelj je trakasti, oblika obrnutog slova „T“, stopa je širine 55cm dok je vrat širine 25cm i visine 65cm. Kaže još Branko da koga god da pita, dobije drugačiji odgovor – pa se čudi kako je moguće to nije nešto standardno što inženjeri uče na fakultetu.
Eh Branko, koliko inženjera toliko različitih verzija armiranja. Prvo pravilo – nikad ne pitaj za rešenje više od jednog inženjera, imaćeš više mogućnosti, pa ako si neodlučan eto opet glavobolje. A da budem iskren, ima i inženjera čudnih, pa zna da se desi da samo jedan ponudi dva ili tri rešenja – i još tvrdi da su sva ispravna!?!
Šalu na stranu, zaista je moguće na više načina armirati bilo koji element konstrukcije. I dobro je da je tako, jer se uvek može iskoristiti armatura dostupna na gradilištu. A evo kako sa temeljima stoje stvari:
Rešenje br.1 (slika 1) – Koristi se ova T uzengija (uobičajeno Ø8/20) uz dodatak nekoliko podužnih šipki (opet Ø8). Autoru ovog teksta omiljeno rešenje, možda i zato što se retko sreće na gradilištu. Dobre strane: utrošak armature minimalan, koš se plete samo jednom, ova krilca sa strane dobro dođu kao mera debljine prilikom nalivanja betona u stope. Loše strane: uzengije je nemoguće saviti na gradilištu, ponekad ih slabije opremljene armiračnice ni ne prave, nisu zgodne za manipulaciju kada je vrat temelja visok.
Rešenje br.2 (slika 2) – Mreža Q188 (Ø6/15) u donjoj zoni stope, i dve vertikalne Q131 (Ø5/15) za obostrano armiranje vrata temelja. Pametno je još formirati i serklaž u gornjoj zoni. Dobre strane: najbrže rešenje naročito kada se žuri sa betoniranjem stopa, mali utrošak armature, uvek dostupna armatura na gradilištu. Lošije strane: nema mere za debljinu stope pa pri nalivanju betona mora se stalno proveravati, mreže u vratovima hoće da se iskrive pa se teško montira vertikalna oplata.
Rešenje br.3 (slika 3) – Formiranje dva armaturna koša, jedan za stopu, drugi za vrat temelja. Iako na gradilištu najpopularnije rešenje, autor ga ne preferira. Dobre strane: koševi su veoma čvrsto vezani i ne raspadaju se pri montaži, debljina stope određena visinom donjeg koša. Loše strane: veći utrošak armature.
U slučaju da je vrat temelja visok vertikalna armatura postavljena pri betoniranju stope sigurno bi se krivila i otežavala rad, i na izradi oplate i na armiranju vrata. Zato je zgodno pre betoniranja stope ostaviti ove otvorene uzengije (tzv. peovke) koje imaju ulogu veze između stope i vrata temelja koji se kasnije betonira. Rešenje na slici 4 prikazuje rečeno. Naravno, u slučaju armiranja vrata mrežom pametno je postaviti armaturni koš u vrhu.
I još neka rešenja padaju na pamet autoru, ali nije pametno preterivati.
Možda je pametnije ovaj prostor iskoristiti za to da se kaže kako ne treba raditi. Evo načina koji autor vrlo često viđa na gradilištu, a smatra ga nepravilnim – slika 5. Očigledno je odsustvo veze betona stope i vrata.
Možda bi odlična dopuna Brankovog pitanja bila i veza podne ploče sa temeljom, gde takođe postoji nekoliko koncepcija. Ova veza i način armiranja opisani su u jednom od narednih postova – ovde.
Pa Branko, rekoh ti na početku da imaš takvih inženjera koji ti samo glavobolje stvaraju. Hajde priznaj da sad opet ne znaš kako treba!
Pozdrav
Da li možete pisati o temeljnim pločama? Da li praktikujete vijence na mjestima ispod zidanih zidova? Također me interesuje da li imate iskustva temeljenja na nasipu, kada nije ostvarena dubina ukopavanja za dubinu smrzavanja.
Fi8 se ne stavlja u temelje. Zapravo, prema propisima od te debljine dolazi u obzir samo uzengija.
Kako rešiti stubove, da li se preporučuje neka mreža kao na ovoj fotografiji gore u bazi stuba u temelju?
Zašto ne ide Fi8 u temelje, nije svaka zona 9, dobar deo Vojvodine je seizmička zona 6?
hvala!