Ovo ipak ne spada u greške pri armiranju koje se često i redovno dešavaju na gradilištu. Retko se dešava da je inženjeri naprave, mada se i to desilo u dva slučaja u mojoj praksi. Gotovo po pravilu, ovu grešku ponavljaju priučeni armirači u koje se regrutuju oni nedovoljno „kaljeni“ građevinski radnici koji silom prilika (usled nedostatka radne snage na gradilištu) preko zidara napreduju u druge specijalnosti.
Po uzoru na prostu gredu ili kontinualac, oni glavnu podužnu armaturu postave u donju zonu, dok u gornjoj ostave one dve jadne ivične šipke (i daj bože da su istog preseka kao i one dole, mada po pravilu budu i tanje).
Koliko god da deluje poznato, nepotrebno, suvišno… kod konzolnih greda opterećenih gravitacionim opterećenjem, zategnuta je gornja ivica – dakle, glavna podužna armatura postavlja se u gornjoj zoni. U donjoj su dve ivične šipke sasvim dovoljne. Naravno, ukoliko se iz nekog razloga, a obično je to ograničenost visine preseka, ne ojačava pritisnuti betonski presek. No, ne dozvolite da vas zbuni ova poslednja rečenica – dovoljno je zapamtiti „kod konzole glavna armatura u gornju zonu“.
Prethodno pravilo, naravno, važi i za konzolne ploče, što su obično balkoni na kućama. Ako se, a naječešće je tako, armiraju mrežama, u vek je tanja mreža u donjoj zoni dok se deblja mreža postavlja gore. Obično je potrebno još dodati i ojačanja u vidu šipki i to u pravcu od oslonca ka neoslonjenom delu. Kod konzola se veoma često greši i pri sidrenju podužne armature, kao i pri rasporedu uzengija, ali budući da ove greške podjednako „krase“ i druge elemente, izdvojene su u posebne postove.
