Ova tema je verovatno i najviše obrađivana na internetu, reklo bi se da je svaki veb-sajt koji ima bilo kakve veze sa građevinom posvetio bar jedan post fasadama. Kako to na internetu obično biva, većina toga je neupotrebljiva, a ono što i vredi nekog čitanja uglavnom je prepisano sa jednog sajta i samo se ponavlja. I pored sve priče o temi majstori na gradilištu teraju po svome, i naravno, baš za taj način tvrde da je jedini ispravan i najbolji.
Budući da je autor ovog teksta jedan deo svoje karijere (doduše kratak) proveo u tehničkoj podršci JUB-a, poznatog slovenačkog proizvođača materijala za završnu obradu, posao mu je bio da obilazi gradilišta i prati da li se radovi izvode prema uputstvima proizvođača. Pa i ovaj tekst čitaoci treba da shvate kao dobronameran pokušaj da se na učinjene greške na gradilištu ukaže kako se one ne bi ponavljale. A autor se potrudio da uočene greške sistematizuje prema fazi u kojoj se obično prave.
Pre nego što sa temom počnemo, čitaoci treba da imaju na umu dve stvari:
- da će ovde reči biti isključivo o kontaktnoj fasadi – dakle termoizolacija zalepljena na zid, a posredno preko tankoslojne obrade lepkom na nju je nanet završni dekorativni malter;
- da se u ovom postu neće obrađivati razlike između vune, stiropora, grafitnog stiropora, stirodura… niti će se navoditi situacije u kojima se prednost daje jednoj u odnosu na ostale vrste izolacije. Ta je tema obrađena u drugom postu, pa se čitaoci upućuju na „Izbor termoizolacije i završnog maltera za kontaktnu (demit) fasadu.“
Takođe je važno naglasiti da su slike koje su u tekstu korišćene, preuzete iz elektronske baze JUB-a Šimanovci, za šta im autor duguje veliku zahvalnost.
Završavamo sa uvodom i idemo na najčešće greške prilikom izvođenja fasade, i evo ih – od 1 do 6.
1. Nezavršeni radovi koji prethode fasadi
Vrlo često fasaderski radovi započnu pre nego što je unutar objekta izlivena cementna košuljica. Greška – kasnije će crevo od mašine za transport maltera sigurno biti provučeno kroz neki prozor gde će oštetiti fasadu.
Prozori i vrata na spoljnim zidovima nisu ugrađeni – ne mogu da se obrade špaletne.
Nisu postavljene limene (ili kakve druge) okapnice na zidovima, prozorima, opšivke, itd. Ako se budu ugrađivale nakon fasaderskih radova nemoguće je obraditi spoj.
Fasadni zidovi imaju velika odstupanja u pogledu ravnosti, tj velika ispupčenja i udubljenja, prostim rečima nisu ravno ozidani. Ovo je i najvažnije po pitanju pripreme. Ako su na letvi dužine 3m odstupanja veća od ±1cm, zid je neophodno izravnati malterom. U suprotnom se stvara debeo sloj lepka na pogači koji nakon nekog vremena puca što dalje uzrokuje pomeranje izolacionih ploča. Krajnji ishod su pukotine duž spojnica (vidi sliku dole). Ako se pokaže da potrošnja lepka prelazi 5kg/m2 treba prisloniti ravnjaču na zid.
2. Nepravilno nanošenje lepka na izolacione ploče
Donja slika sve govori – kod stiropora šest pogača, a kod vune tri ili četiri, s tim da se kod vune pre nanošenja lepka blago izgletuje ploča. Ali glavna greška obično bude nedostatak obodnog lepka. A posledice – vide se i one na donjim slikama. Ako je potrošnja lepka ispod 4kg treba proveriti da li se naš dobri majstor pridržava ove važne preporuke.
Možda još jedna opaska u ovoj fazi rada – pre lepljenja zidove obavezno tretirati akrilnom podlogom. A najbolji rezultati dobijaju se kada se ploče lepe dok je zid još uvek vlažan, što kažu majstori – postupak „mokro na mokro“.
3. Nepravilno postavljanje izolacionih ploča
U ovoj fazi rada uočeno je najviše suštinskih grešaka, tj. onih čije naknadno otklanjanje košta. Evo ih niže, uz lepe ilustracije.
Smaknute ivice prozorskih otvora i spojnica – Izolacionu ploču ne stavljati tako da joj se ivica ravna sa horizontalnom ivicom otvora u fasadi, već ploču na tom mestu useći u otvor – slika dole. Ugao otvora je standardno mesto gde se tokom vremena javlja pukotina. Pravilno postavljanje ploče na tom mestu garantuje da se manje pukotine u zidu neće preneti na fasadu.
Vertikalno postavljanje ploča – U poslednje vreme se retko viđa, ali još uvek nije svima jasno (slika dole). Dakle, ploče postavljati na „lendskejp“, nikako na „portret“!
Zapunjavanje šupljina a naročito spojnica lepkom – Ove greške naročito se groze stručnjaci za energetsku efikasnost. Očigledan hladni most. Šupljine se popunjavaju parčićima izolacionih ploča, ili purpenom. A na donjim slikama su ga baš uredno „isfugovali“, i još ploče postavili na „portret“.
Nepravilno izvedeni spojevi ploča na sučeljavanjima fasadnih zidova – Takozvano „zidanje“ pločama je jedino o čemu treba voditi računa – sve je jasno kad se pogleda slika dole.
Nepravilno ili nikakvo tiplovanje – Tu se tek autor nagledao i naslušao raznih teorija. A proizvođači kažu – vunu uvek tiplaj, stiropor može i bez tipli ako je sleme objekta niže od 8m. Mišljenje je autora da raspored tipli može da varira, ali je veoma bitno da tipla prođe kroz pogaču. Raspored tipli u zavisnosti od vrste ploča mogu se pronaći na sajtovima proizvođača stiropora ili kamene vune.
4. Nepravilna obrada ivica i uglova
Veoma često štednje radi ne postavljaju se ivične a naročito okapne lajsne. Bez ivičnih je teško obraditi ivicu da bude estetski prihvatljiva, a okapne su neophodne da voda sa fasade ne podliva u špaletne. Sliku gledaj dole.
Dodatno armiranje mrežicom u uglovima fasadnih otvora – pa može se reći da se radi u 50% slučajeva. Ova mrežica se postavlja kako bi neutralisala karakteristične prsline koje se javljaju u uglovima otvora.
5. Nepravilno postavljanje plastične mrežice
Ranije najčešća greška, sada je većina majstora već naučila. Nikako ne utiskivati prvi sloj lepka kroz mrežicu, već ga nanositi bez mrežice direktno na stiropor i to u debljini 2,5mm. Mrežicu utiskivati blago u svež prvi sloj, dok drugi sloj lepka služi za gletovanje prvog sloja i njegova debljina je oko 1,5mm, dakle ukupna debljina oba sloja je oko 4mm. Na ovaj način obezbeđuje se da plastična mrežica za armiranje bude u spoljnoj trećini osnovnog maltera.
Ponekad majstori ne preklope mrežicu na spojevima, ali i to je u poslednje vreme retkost – popravljamo se svi.
6. Nepravilan izbor boje završnog maltera
Osnovna boja fasade treba da je u nekom svetlijem tonu. Tamni tonovi blede na suncu i oni se preporučuju samo na površinama koje ni u jednom delu dana nisu na direktnom udaru sunca, a i to samo na 10% takve površine. Proizvođači fasada obično na svojim ton kartama upisuju oznaku da li su tonovi preporučeni za fasade. Jedina nevolja je što te oznake niko sem njih ne zna da čita, ali ako je za utehu njihova tehnička podrška odgovara na telefonske pozive a vrlo često i dolazi na gradilište potpuno besplatno. Ovo poslednje autor vam tvrdi iz ličnog iskustva.
U ovom postu, kao što je već rečeno, neće se obrađivati večita nedoumica „vuna protiv stiropora“. U jednom drugom postu bavićemo se tom tematikom, a tamo će autor odgovoriti i na pitanje koje mnoge muči – ako je termo-izolacija vuna da li mora silikonski malter, ili može i običan akrilni itd.
Koliko je autor pomogao čitaocima koji nisu u ovoj materiji, odnosno u kojoj je meri otvorio raspravu sa onim čitaocima koji su sa ovim radovima familijarni, ostaje da oni procene. U svakom slučaju, ako je u tome uspeo – dobro je jer je to bio cilj, a ako je pokušaj ipak neuspešan, onda će ovaj tekst biti još jedan u masi istih na internetu iz kojih se slabo šta poučno može izroditi.
I za kraj jedna nedoumica za kojom je autor tragao već duže vreme, a podatak nije baš naširoko poznat. Pitanje je naime – odakle izvorno potiče termin „demit“.
Ime „Demit“ potiče od slovenačkog brenda Demit koji je prvi predstavio ovaj sistem spoljašnje izolacije. Ovo je ekvivalentno poistovjećivanju prvog proizvođača kalkulatora koji se zvao Digitron sa stvarnim imenom proizvoda, ili npr. poistovjećivanju Kaladonta sa pastom za zube.
Nisam sigurna, ali bi trebalo da je sada slovenači Demit doo spojen u korporaciju Saint Gobain.
Hvala na svemu kolega.
Pozdrav
Hvala na komentaru koleginice,
Slobodno se uključite i ozbiljnije u ova pisanija – objavićemo.
Pozdrav,
Odličan tekst za nas laike koji očekuju majstore da im rade fasadu. Hvala ti na ovom tekstu
Zaboravili ste dodati i da je obavezno tiplanje “demit“ fasade, u Podgorici svake godine pane po nekoliko fasada iz razloga sto su radjene samo na lijepak